Telesno kažnjavana deca vrlo često se u kući trude da ne razljute svoje roditelje, a kad se nađu među onima koji nisu nadmoćniji od njih, kao što su mlađa deca i sitne životinje, primenjivaće model ponašanja naučen kod kuće, a s vremenom će ga preneti i na ostale vidove komunikacije, s partnerom i u novoj porodici.
To je jedan od razloga zašto smatram da Porodičnim zakonom treba eksplicitno zabraniti svaki oblik telesnog kažnjavanja dece, kaže prof. dr Nevena Petrušić, šefica Katedre za građanskopravne nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, koja je od aprila članica posebne radne grupe za davanje komentara i sugestija na Prednacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona.
Prof. Petrušić je još 2018. i 2019. kao ekspertkinju angažovao Unicef na uobličavanju ranijeg prednacrta izmena ovog Porodičnog zakona, koje podrazumevaju i zabranu telesnog kažnjavanja dece, na šta se, kako ističe, država i obavezala Savetu za ljudska prava UN.
- Vreme je da se obećanja ispune. Do sada su 53 države u potpunosti zabranile telesno kažnjavanje dece u svim oblastima, uključujući i kuću/dom, a među njima su i sve države bivše SFRJ, izuzev BiH i Srbije, dok se još 57 država na to obavezalo. Istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da se telesnim kažnjavanjem dolazi samo do trenutnog zaustavljanja nepoželjnog ponašanja deteta, a da prouzrokuje probleme u mentalnom zdravlju deteta, loš odnos s roditeljima, delinkventno i antisocijalno ponašanje kod same dece - navodi prof. Petrušić i dodaje:
- Primećena je i veza s depresivnim ponašanjem u adolescentskom dobu, smanjenom asertivnošću i izraženim osećajem bespomoćnosti. Često roditelji koji su u detinjstvu bili fizički kažnjavani tu praksu nastavljaju prilikom vaspitanja svoje dece, a takav model nasilnog ponašanja može se preneti i na emotivne odnose, tj. nasilan stav prema partneru.
Kad su pojedine države uvele zabranu fizičkog kažnjavanja dece
1. Finska 1983.
2. Norveška 1987.
3. Austrija 1989.
4. Danska 1997.
5. Letonija 1998.
6. Nemačka 2000.
7. Bugarska 2003.
8. Island 2003.
9. Rumunija 2004.
10. Mađarska 2004.
11. Grčka 2006.
12. Portugal 2007.
13. Holandija 2007.
14. Lihtenštajn 2008.
15. Luksemburg 2008.
16. Poljska 2010.
17. Albanija 2010.
18. Makedonija 2013.
19. Andora 2014.
20. Estonija 2014.
21. San Marino 2014.
22. Hrvatska 2015.
23. Irska 2015.
24. Crna Gora 2016.
25. Slovenija 2016.
26. Litvanija 2017.
* Podaci s portala Globalne inicijative za potpuno ukidanje telesnog kažnjavanja dece
Svesna je koliko je u praksi telesno kažnjavanje dece još rasprostranjeno i široko prihvaćeno kao sredstvo disciplinovanja dece.
- Deo javnosti smatra da roditelji mogu koristiti izvestan nivo "razumnog" ili "umerenog" telesnog kažnjavanja, a takav tradicionalni stav se najčešće opravdava "najboljim interesom deteta" i potrebom da se ostvari disciplina ili kontrola nad detetom. Međutim, to je najčešće impulsivna reakcija ljutnje na nepoželjno ponašanje deteta i emocionalno pražnjenje roditelja, često praćeno vikom, pretnjama i omalovažavanjem deteta, što je oblik zloupotrebe moći od roditelja ili staratelja. Kod mlađe dece to naročito ima štetan efekat jer ona svoje obrasce ponašanja usvajaju prvenstveno imitacijom i tako uče da se na emotivne pritiske i frustracije reaguje agresijom, koja daje osećaj moći - naglašava prof. dr Petrušić.
Sada se mnogi roditelji pitaju da li će čvrga i šamar automatski značiti telesno kažnjavanje deteta.
- Telesno kažnjavanje je bilo koje kažnjavanje u kojem se primenjuje fizička sila i koje ima za cilj da nanese izvestan stepen bola ili neugodnosti, ma koliko da je blag. U najvećem broju slučajeva to podrazumeva udaranje dece ("batine", "šamaranje", "udaranje po stražnjici") rukom ili nekim sredstvom - bičem, štapom, kaišem, cipelom, varjačom... - navodi prof. Petrušić i dodaje da obuhvata i šutiranje, drmusanje ili bacanje dece, grebanje, štipanje, ugrizanje, vučenje za kosu ili udaranje po ušima, primoravanje dece da budu u neugodnom položaju, nanošenje opekotina, parenje dece vrelom vodom ili nasilno gutanje (na primer, pranje usta deci sapunom ili primoravanje dece da gutaju ljute začine).
POSLOVNA SPOSOBNOST
Jedna od ključnih novina prednacrta Porodičnog zakona je i ukidanje potpunog i delimičnog lišenja poslovne sposobnosti, navodi prof. Petrušić, s tim što je zadržana mogućnost ograničenja poslovne sposobnosti u tačno određenim oblastima, na osnovu objektivnih kriterijuma, a ne invaliditeta: - Iako mogućnost tzv. zamenskog odlučivanja nije potpuno ukinuta, ovlašćenja i dužnosti staratelja definisane su tako da obezbede maksimalno poštovanje volje i autonomije lica kome je ograničena poslovna sposobnost. U skladu s tim predloženo je i ukidanje mogućnosti produženja roditeljskog prava posle punoletstva deteta.
SLOBODNO IZRAŽAVA MIŠLJENJE NEZAVISNO OD UZRASTA
Prednacrtom je, navodi prof. Petrušić, prvi put definisan pojam "dete" u skladu s Konvencijom o pravima deteta, a i predloženo ukidanje dozvole za sklapanje braka maloletnom licu, kao i mogućnosti da odlukom suda maloletni roditelj stekne poslovnu sposobnost. - U skladu sa stavovima Komiteta za prava deteta, svako dete koje je sposobno da formira mišljenje ima pravo na slobodno izražavanje mišljenja, nezavisno od uzrasta, i to u svim postupcima koji ga se tiču - kaže profesorka i dodaje da je predloženo isključivanje mogućnosti da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo odlučuje o promeni prebivališta deteta u Republici Srbiji, a definisan je i preventivni nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, uključujući i savetodavno usmeravanje roditelja od organa starateljstva, tj. centra za socijalni rad.
Takođe, niz promena tiču se hraniteljstva, koje može biti standardno, ali i uz intenzivnu i dodatnu podršku, urgentno i drugih oblika.
Ipak, ističe profesorka, cela ideja o zabrani telesnog kažnjavanja dece putem porodičnog prava jeste da se roditelji ne kažnjavaju krivičnim sankcijama, već da se podstakne realna promena u odnosima između njih i dece.
- Nisu propisane sankcije, poenta je da se roditeljima pomogne da promene svoj "vaspitni" metod i unaprede svoje roditeljske kompetencije - ističe prof. Petrušić i zaključuje da je to ipak moguće i u Srbiji, gde je neretko "batina iz raja izašla":
- Brojne zemlje su to uspele, a za to je potrebna dobro pripremljena javna kampanja i saznanje da je ovde reč o postepenom podizanju svesti.
Autor:
