Rad nedeljom negativno utiče na fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, pokazuje najnovija studija koju je sproveo Interdisciplinarni centar za istraživanje roda Univerziteta u Bernu.
Studiju je predstavila "Alijansa za nedelju", grupa koju čine sindikati, verske organizacije i Švajcarsko društvo za medicinu rada, a zaključci su zabrinjavajući.
Zdravlje i porodični život trpe
Prema rezultatima, rad nedeljom povećava rizik od:
Poremećaja sna
Kardiovaskularnih problema
Depresije
Emocionalne iscrpljenosti
Takođe se ističe da rad vikendom negativno utiče na društvene i porodične rituale poput verskih službi, zajedničkih ručkova, sportskih aktivnosti i druženja.
Najpogođenije – žene i migranti
U studiji se navodi da su žene, migranti i ljudi sa nesigurnim zaposlenjem prekomerno zastupljeni među onima koji rade nedeljom. Statistika kaže da 17,3% žena radi nedeljom, dok je taj procenat kod muškaraca 14%.
Najčešće su to sektori poput zdravstva, ugostiteljstva i trgovine.
Spor oko zakona
Rad nedeljom u Švajcarskoj je generalno zabranjen, osim u sektorima u kojima je neophodan, ali u toku su planovi da se zakon ublaži.
Jedna inicijativa iz kantona Cirih predlaže da rad nedeljom bez posebne dozvole bude moguć 12 puta godišnje (umesto sadašnjih 4), dok druga inicijativa teži većoj fleksibilnosti u radu na daljinu.
"Alijansa za nedelju" se ovim planovima oštro protivi i upozorava da rad nedeljom ne sme postati nova norma.
Autor: Dalibor Stankov
