Odlazak iz zemlje često se u javnosti predstavlja kao karta za bolji život, ali stvarnost onih koji godinama žive u inostranstvu daleko je složenija. Između novog i starog doma, mnogi se nađu u prostoru koji ne pripada u potpunosti nijednom svetu - dovoljno blizu da sve vide, ali predaleko da na išta utiču.
Upravo iz te pozicije javio se i jedan Srbin koji već pet godina živi "preko". Svoja zapažanja, pre svega o Srbima, podelio je u iskrenoj objavi na Reditu, gde je otkrio da tek sa distance shvata koliko su se ljudi, po njegovom mišljenju, zavidni.
"Živim već 5 godina preko i primećujem neke stvari pa se nadam da nisam jedini ili bi možda bilo bolje da sam jedini. Kao što mi je jedan kolega iz turske rekao, 'kada jednom odeš iz svoje zemlje onda si svuda gost'.
Prvo što sam primetio je zavist kod naših ljudi, mislim na one što bi da odu u inostranstvo ali nemaju ni znanja ni hrabrosti da to urade. Ali zato imaju znanja da komentarišu kako su svi tamo gej, svi su katolici pa su naravno sektaši i kako svi mi idemo da im budemo sluge drugima.
Drugo je to da šta god da kažeš ne valja, ako se hvališ - 'ooo evo ga buržuj ima devize', ako se žališ, još gore...Pa ne znam je l' to samo sa mojim društvom problem ili je to generalna boljka?", napisao je on pa dodao:
Pogled na Srbiju kada živite u inostranstvu?
"I naravno pogled na taj grad gde sam rođen gde mi se čini kako je sve prljaviji i kako su ljudi sve više bezobrazni i nasilni bez razloga".
"Istovremeno volim i ne volim Srbiju"
U komentarima, ljudi su pisali svoja iskustva. Neki su priznali da se u potpunosti slažu sa autorom objave, dok su drugi naveli da takve stvari lično nisu primetili, iako su, kako kažu, svesni da takvih primera ima.
"Živim već sedam godina u inostranstvu. Menjala su mi se mišljenja i osećanja. U početku sam patio neviđeno, sve mi je nedostajalo. Naravno, vremenom je to prošlo, ali ne skroz. Imam dosta cepanja, istovremeno i volim i ne volim neke stvari i za mnogo toga sam se odrodio", iskreno je napisao jedan Srbin.
Drugi korisnik detaljno je opisao razloge zbog kojih mu je život u Srbiji sve teži.
"Od stvari koje mi smetaju primećujem sve više primitivizam i egoizam, milion pušača pa samim tim i loš vazduh, teoretičare zavera, političku scenu, krš muziku, prekide struje i vode kod mojih, parkiranje na trotoarima ili gde god se može, ekstremno agresivne i bezobrazne vozače, kladionice na svakom koraku i siromaštvo. Ono što mi ipak nedostaje je bezbroj stvari: roditelji i sestra, prijatelji i druženja, restorani, kafane i hrana, spontanost i otvorenost ljudi, predusretljivost, vreme, jezik, poreklo, osećaj pripadnosti i humor."
"Nikad nisam primetio da smo zavidni"
Bilo je i onih koji su ponudili potpuno drugačiju perspektivu.
"12 godina sam živeo preko i realno nikad nisam primetio da mi neko iz društva zavidi. Baš suprotno, svi su se lepo snašli ovde, lepo živeli i finansijski i privatno. Ja sam finansijski bio nešto bolje, ali to nije bila neka ogromna razlika. Onda sam se vratio i iskreno, prvih godinu dana bila je ozbiljna borba. Krećeš sve od nule, iako si kao svoj na svome i okružen prijateljima i porodicom. Posle je sve leglo na svoje i sada mi je stvarno super, bolje nego ikad u tih 12 godina. Ne zavidim nikom ko je preko, drago mi je zbog onih koji su se tamo probili, a saosećam sa svima kojima tamo ipak nije to to", zaključio je na kraju jedan Srbin.
Autor: D.Bošković
