Verovatno znate bar jednu osobu koja je praznike provela u krevetu sa temperaturom, kašljem i maramicama pri ruci (a možda ste to upravo bili vi).
Zima jeste sezona virusa - ali pitanje je da li je hladnoća zaista glavni krivac.
Da li je istina da izlazak napolje po hladnom vremenu može da vas "obori" i izazove prehladu? Iako su respiratorne infekcije zaista često pojavljuju tokom zime, hladnoća sama po sebi nije glavni krivac za vaš kašalj, kijavicu i zapušen nos. Mnogo je važnije gde i sa kim provodimo vreme.
Ideja da ćemo se razboleti samo zato što smo bili napolju po hladnom vremenu više je zabluda nego medicinska činjenica. Prehlade jesu češće zimi, ali je reč o korelaciji, a ne o direktnom uzroku, kako objašnjava profesor imunologije vakcina na Imperijal koledžu u Londonu, Džon Tregoning. Drugim rečima, nije problem temperatura, već način na koji zimi živimo.
Jedan od sporednih faktora jeste način na koji sunčeva, odnosno UV svetlost može da utiče na viruse. Na primer, kada neko kine napolju tokom leta, virusne kapljice mogu biti izložene suncu, koje ih brže deaktivira, a topao vazduh doprinosi bržem isparavanju i isušivanju. Zimi toga nema - ali ni to nije glavni razlog čestih infekcija.
Ključni faktor je ponašanje. Tokom hladnijih meseci više vremena provodimo u zatvorenim prostorima, često sa lošom ventilacijom, u bliskom kontaktu sa drugim ljudima. Kancelarije, učionice, javni prevoz i porodična okupljanja postaju idealno okruženje za širenje virusa.
Podaci tokom pandemije kovida su potvrdili koliko je bliski ljudski kontakt važan za širenje virusa. Tokom perioda karantina, kada su interakcije sa drugima u stvarnom životu bile svedene na minimum, mnogi drugi respiratorni virusi su praktično nestali. Jedan soj gripa je čak potpuno iščezao, upravo zato što nije imao gde da se širi.
Pored toga, različiti virusi imaju svoje "sezone" unutar zime - rinovirusi dostižu vrhunac u trenutku kada se deca vrate u školu i počnu da razmenjuju klice u malim, zatvorenim učionicama. RSV (Respiratorni sincicijalni virus), koji može biti posebno opasan za bebe i starije ljude, najčešće dostiže vrhunac oko Nove godine.
Ipak, to ne znači da hladnoća nema nikakav uticaj. Ekstremni uslovi mogu oslabiti organizam - ako je telu stalno hladno, ako uvek trošite više energije da se zagrejete i osećate se iscrpljeno, podložnost infekcijama može biti veća. Istraživanja takođe pokazuju da rinovirusi nešto bolje opstaju i razmnožavaju se na nižim temperaturama, kao i da odbrambene sposobnosti organizma blago opadaju kada udišemo hladniji vazduh.
Najpouzdanija zaštita od zimskih virusa i dalje ostaje prevencija. Vakcinacija protiv gripa i RSV-a pokazala se kao najefikasniji način da se smanji rizik od infekcije i komplikacija. Između ostalog, vakcine ne samo da štite od samih virusa, već imaju i širi pozitivan efekat na zdravlje - uključujući i smanjenje rizika od srčanog udara.
Dakle, hladan vazduh vas neće razboleti sam po sebi, ali gužva, zatvoreni prostori i bliski kontakti potencijalno hoće, prenosi "Gardijan".
Autor: D.Bošković
