Zbog topljenja snega na ulicama mnogi vozači se opuste, pa ne prilagode brzinu vožnje, zbog čega dolazi do lančanih sudara i teških saobraćajnih nesreća kao što je bila situacija jutros u Beogradu.
Tokom dana otopljena voda ostaje u udubljenjima i pukotinama na putu, a tokom noći se ponovo zaledi. Kako se sneg topi, sa kolovoza se podižu blato, so i sitna prljavština koja završava na šoferšajbni.
Tako nastaje crni led, gotovo nevidljiv sloj leda koji izgleda kao obična mokra podloga. Trenje je minimalno, a reakcija vozila potpuno nepredvidiva. Sve ovo bio je uzrok nekoliko sabraćajnih nesreća koje su se jutros dogodile u Beogradu - kod Bubanj potoka, na Pupinovom mostu, na Smederevskom putu...
Prema rečima stručnjaka, najrizičniji su mostovi, nadvožnjaci, prilazi tunelima i senoviti delovi puta, gde se asfalt brže hladi. Jutarnja i noćna vožnja u ovom periodu nose najveći rizik, jer vozač često ne primećuje problem dok ne bude kasno.
Topljenje snega ne pravi problem samo na putu. Voda i prljavština se skupljaju oko pragova, u prostoru točkova i ispod gumenih zaptivki na vratima. Tokom noći se sve to može pretvoriti u led, zbog čega se vrata teško otvaraju ili ostaju zalepljena za karoseriju.
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
Saveti vozačima
Redovno brisanje ivica vrata i zaštita gumenih zaptivki silikonskim sprejem može da spreči pucanje i oštećenja, što je čest problem u ovom prelaznom periodu.
Topljenje snega povećava i rizik od manjih odrona, naročito na brdskim i planinskim deonicama. Voda koja prodire u zemljište destabilizuje kamenje i zemlju, pa se na kolovozu često pojavljuju sitni odroni koje vozač može kasno da primeti, piše Telegraf.
Iako deluje da zimski problemi nestaju čim temperatura pređe nulu, stvarnost je suprotna. Prelaz između snega i suvog asfalta jedan je od najzahtevnijih perioda za vožnju. Malo dodatne pažnje, prilagođena brzina i dobra priprema mogu napraviti ogromnu razliku i sprečiti nezgode koje se upravo sada najčešće dešavaju.
Autor: S.M.
