Mnoge evropske države ponovo su se okrenule nuklearnoj energiji, a Srbija je ukidanjem moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana napravila prvi korak u tom pravcu, ali se ta tema i dalje nalazi u središtu političkih i geopolitičkih polemika.
Mađarska kao članica Evropske unije i NATO-a početak radova na nuklearnoj elektrani Pakš 2 najavila je za 5. februar, i to u saradnji sa ruskim Rosatomom.
Gostujući na RT Balkan, direktor JP Nuklearni objekti Srbije Dalibor Arbutina govorio je o razlozima zbog kojih Srbija razmatra ulazak u nuklearni program, ali i o strahovima i dilemama koje prate tu odluku.
Nuklearna energija je čista i zelena tehnologija
Arbutina ističe da je osnovni argument za nuklearnu energiju njen ekološki aspekt.
- Postoji više razloga. Prvi razlog je uticaj na životnu sredinu. Nuklearna energija ne emituje CO₂ u životnu sredinu, tako da se ona smatra čistom, po novim trendovima i zelenom tehnologijom - rekao je Arbutina.
On upozorava da će Srbija, zbog rasta potrošnje i novih tehnologija, neminovno morati da donese stratešku odluku.
Foto: JP Nuklearni objekti Srbije
- Zbog povećanja potrošnje, klimatskih promena i upotrebe veštačke inteligencije, koja troši mnogo struje, Srbija će se u jednom trenutku naći pred pitanjem da li praviti nuklearnu elektranu ili ne. Sada smo u fazi izrade preliminarne tehničke studije koja treba da pokaže da li je nuklearna elektrana Srbiji potrebna.
Na pitanje voditeljke o njegovom ličnom stavu, Arbutina je bio jasan:
- Moje lično mišljenje, kao nekoga ko se već 20 godina bavi nuklearnim tehnologijama, jeste – da. Pogotovo što se nuklearne elektrane nalaze svuda oko nas u regionu.
Srbija je istorijski nuklearna zemlja
Direktor JP Nuklearni objekti Srbije podseća da Srbija već ima nuklearno nasleđe.
- Srbija je, kao sukcesor bivše Jugoslavije, učestvovala u izgradnji nuklearne elektrane Krško. Imala je i svoje istraživačke reaktore, koji se danas nalaze u JP Nuklearni objekti Srbije. Srbija je istorijski nuklearna zemlja. U poslednjih 30 godina sve je to zaustavljeno, ali ne vidim prepreke da se taj kontinuitet nastavi - ističe Arbutina.
Zašto Rusija ima prednost?
Govoreći o razlikama između zapadnih i ruskih nuklearnih projekata, Arbutina ističe kontinuitet kao ključnu prednost Rusije.
- Posle akcidenta u Černobilju 1986. godine, zapadni svet je praktično prekinuo izgradnju nuklearnih elektrana. Rusija, Kina i Koreja to nisu uradile. Rusija je sve vreme radila na unapređenju bezbednosti, modernizovala tehnologije, nastavila obuku kadrova i, što je najvažnije, nastavila da gradi - napominje Arbutina.
Za razliku od toga, zapadne zemlje danas plaćaju cenu dugog prekida.
Foto: JP Nuklearni objekti Srbije
- Francuska je prevremeno zaustavila razvoj novih nuklearnih elektrana i sada kasni sa projektima jer je krenula gotovo od početka – sa pogrešnim finansijskim procenama i diskontinuitetom u kadrovima - rekao je Arbutina.
Odluka o nuklearnoj elektrani je partnerstvo na 100 godina
Jedna od ključnih poruka Arbutininog gostovanja odnosi se na dugoročnu prirodu nuklearnih projekata.
- Odluka o nuklearnoj elektrani je strateško partnerstvo sa jednom državom u trajanju od 100 godina. Petnaest godina traje projektovanje i izgradnja, zatim 60 do 80 godina eksploatacija, a nakon toga sledi dekomisija koja traje još 10 do 15 godina - kazao je direktor JP Nukleaarni objekti Srbije.
Zbog toga, naglašava, to nije samo energetska, već i politička odluka.
Primer Mađarske i Pakša
Arbutina kao važan argument navodi primer Mađarske i projekta Pakš 2.
- Primer Mađarske pokazuje da je ruska tehnologija prošla najstrože administrativne i bezbednosne provere Evropske komisije. U inženjerskom smislu, ruska tehnologija je u potpunosti prihvatljiva za Evropsku uniju - istakao je Arbutina.
On podseća i da je Srbija već učestvovala u procenama bezbednosti.
Foto: JP Nuklearni objekti Srbije
- Republika Srbija je dobila studije uticaja na životnu sredinu i pokazalo se da je nuklearna elektrana Pakš apsolutno bezbedna i sigurna po Srbiju - napominje Arbutina.
Energetska nezavisnost kao krajnji cilj
Govoreći o ekonomskim i društvenim efektima, Arbutina ističe da bi nuklearna elektrana donela dugoročnu stabilnost.
- Srbija sa nuklearnom elektranom postaje energetski nezavisna i suverena zemlja. Kada nuklearna elektrana proradi, cena struje će dugoročno biti niža, ali još važnije – obezbeđuje se stabilno snabdevanje - rekao je Arbutina.
On kao primer navodi Sloveniju:
- U mesecu kada je nuklearna elektrana Krško isključena zbog remonta, Slovenija emituje više CO₂ nego tokom svih ostalih 11 meseci kada elektrana radi.
Nuklearna energija je već svuda oko nas
Na kraju, Arbutina poručuje da strah od nuklearne energije više nema realno uporište.
- Nuklearne elektrane su svuda oko nas – u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Poljskoj. Ako postoje rizici, mi ih već delimo. Mesta za strah više nema - zaključuje Arbutina.
