Skup u organizaciji "Medijske mreže" u Privrednoj komori Srbije okupio stručnjake koji poručuju da su za uspešnu energetsku tranziciju ključni ulaganja, stabilan sistem i dugoročno planiranje.
Energetska tranzicija u Srbiji mora se zasnivati na istovremenom jačanju postojećih kapaciteta, intenzivnim ulaganjima u nove izvore energije i unapređenju upravljanja sistemom, uz stabilan regulatorni okvir i dugoročno planiranje - zaključak je 'ENERGYUP: SNAGA TRANZICIJE', koju je organizovala kompanija ''Medijska mreža'', a koja je danas održana u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.
Skup je okupio predstavnike institucija, energetskih kompanija i stručne javnosti s ciljem otvaranja ključnih pitanja o budućnosti energetskog sektora Srbije, u trenutku kada globalne promene, rastuća potrošnja i klimatski ciljevi nameću potrebu za ubrzanom i pažljivo vođenom tranzicijom.
Foto: Privatna arhiva
Centralni deo događaja činila su dva panela. Prvi, "Sigurnost snabdevanja u vreme energetske tranzicije i rastuće tražnje", moderirao je prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara, koji je ukazao na složenost samog pojma sigurnosti u energetici.
Tema nuklearne energije izazvala je posebnu pažnju. Dalibor Arbutina iz Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" istakao je da se percepcija ove tehnologije menja.
- Dugo u javnosti provejava pitanje da li je Srbija spremna i da li su joj potrebne nuklearne elektrane. Postavljala su se tri pitanja, tri argumenta - da ne treba zbog velikih aksidenata u prošlosti, da je to preskupa igračaka i treće pitanje kadrova. Što se tiče samih aksidenata, veliki proizvođači su naučili iz prethodnih lekcija kako da povećaju bezbednost nuklearnih reaktora. Kada je reč o finansijama, postoje različiti modeli finansiranja, a pitanje kadrova... Srbija je posle moratorijuma napravila generacijski jaz u školovanju kadrova. Međutim, ono što Srbija ima u ovom trenutku je dovoljna polazna osnova. Postoje kadrovi, "Nuklearni objekti" imaju tridesetak inženjera koji se bave raznim problematikama iz nuklearne tehnologije. Ako se odlučimo, od tog trenutka je potrebno 10-15 godina da se napravi nuklearna elektrana, to je sasvim dovoljno vremena da se formiraju kadrovi - istakao je Arbutina.
Foto: Privatna arhiva
Govoreći o nuklearnom otpadu, Arbutina je naveo da se najveći deo već danas adekvatno zbrinjava, dok se istrošeno gorivo u određenim sistemima može ponovo koristiti kroz reprocesiranje.
Konferencija "EnergyUP: Snaga tranzicije" još jednom je pokazala da Srbija ulazi u fazu intenzivnih promena u energetskom sektoru, u kojoj će uspeh zavisiti od koordinacije svih aktera - države, energetskih kompanija i stručne javnosti, ali i od sposobnosti da se pravovremeno odgovori na izazove koji dolaze.
Autor: Pink.rs
