Srpska pravoslavna crkva 30. juna obeležava praznik Svetih mučenika Manuila, Savela i Ismaila, rođene braće koja su život položila zbog vere u Hrista.
Njihovo stradanje zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji jer nisu bili samo hrišćani, već i zvanični izaslanici persijskog cara, poslati da uspostave mir između dva velika carstva.
Umesto diplomatskih razgovora, dočekalo ih je teško iskušenje koje je zauvek obeležilo njihova imena.
Prema crkvenom predanju, Manuil, Savel i Ismail poticali su iz ugledne persijske porodice. Otac im je bio neznabožac, dok ih je majka odgajila u hrišćanskoj veri. Još kao mladići kršteni su i ostali verni Hristu uprkos tome što su živeli u vreme velikih progona.
Kada ih je persijski car poslao kod rimskog cara Julijana Odstupnika kako bi pregovarali o miru između Persije i Rimskog carstva, nisu ni slutili da će ih taj put odvesti u mučeničku smrt.
Nisu pristali da prinose žrtve idolima
Rimski car ih je u početku dočekao sa svim počastima, ali je tokom njihovog boravka organizovao veliku pagansku svečanost na kojoj su svi prisutni morali da prinesu žrtvu idolima.
Braća su to odlučno odbila.
Objasnili su da su došla kao izaslanici mira, a ne da se odreknu svoje vere. Julijan je pokušao da ih natera da promene odluku, ali kada je shvatio da u tome neće uspeti, naredio je da budu zatvoreni, mučeni i na kraju pogubljeni.
Crkveno predanje kaže da su tokom stradanja ostali mirni i da nisu prestajali da se mole Bogu. Pogubljeni su 362. godine, a njihova žrtva ostala je simbol nepokolebljive vere i istrajnosti.
U žitiju se navodi i da se posle njihove smrti dogodio snažan zemljotres, nakon čega su hrišćani pronašli njihova tela i dostojno ih sahranili.
Šta vernici rade na ovaj dan?
U našem narodu za praznik Svetih Manuila, Savela i Ismaila nisu vezani strogi narodni običaji kao za pojedine velike svetitelje, ali se ovaj dan poštuje molitvom, odlaskom u crkvu i dobrim delima.
Veruje se da je posebno važno sačuvati mir u porodici, izbegavati svađe i teške reči, jer su upravo ova sveta braća svoj život položila pokušavajući da donesu mir među ljudima.
Mnogi vernici danas pale sveću za zdravlje ukućana i mole se za snagu da istraju u iskušenjima, naročito kada se suočavaju sa nepravdom ili teškim životnim odlukama.
U pojedinim krajevima postoji običaj da se na ovaj praznik pomogne nekome kome je pomoć potrebna, bilo kroz milostinju, bilo kroz neko dobro delo. Smatra se da je upravo to najlepši način da se oda poštovanje svetim mučenicima koji su ceo svoj život posvetili služenju drugima.
Molitva Svetim mučenicima Manuilu, Savelu i Ismailu
Vernici se danas mogu pomoliti ovim svetiteljima rečima:
"Sveti mučenici Manuile, Savele i Ismaile, vi koji ste ostali verni Hristu do poslednjeg daha, molite Gospoda za nas da nam podari mir u srcu, snagu u iskušenjima, zdravlje duše i tela i mudrost da uvek biramo put istine. Amin."
Poruka njihovog praznika i danas je jednako snažna kao pre više od šesnaest vekova. Čovek može izgubiti mnogo toga u životu, ali vera, dostojanstvo i čista savest ostaju najveće vrednosti koje niko ne može da mu oduzme.
Autor: Iva Besarabić
