U UŽICU ODRŽANA MANIFESTACIJA 'GUSLE – JEDNA ŽICA PUPINOVOG ZNANjA'

Manifestacija je započela svečanim činom osvećenja slavskog kolača u Hramu Svetog Georgija u Užicu, uz prisustvo predstavnika državnih institucija, lokalne samouprave, kulturnih ustanova, gostiju i prijatelja Udruženja. Slavski kolač prelomili su dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i predstavnici Udruženja „Pravo u žicu“.

Centralni program nastavljen je u Gradskom kulturnom centru Užice, gde je svečano otvorena manifestacija posvećena jednom od najznačajnijih srpskih naučnika, Mihajlu Idvorskom Pupinu, kroz spoj drame, muzike, epske poezije i obrazovnog sadržaja.

U ime organizatora, autorka projekta Ivana Ivanović predstavila je ideju koja stoji iza celokupnog programa, naglašavajući da „Gusle – jedna žica Pupinovog znanja“ predstavljaju pokušaj da se otvori dijalog između tradicije i nauke, prošlosti i budućnosti, kulture i obrazovanja.

Kroz ovu priču, Pupin nije predstavljen samo kao veliki naučnik svetskog značaja, već pre svega kao čovek koji je snagu za svoja dostignuća poneo iz zavičaja – iz porodičnog vaspitanja, duhovnih vrednosti, narodnog predanja i ljubavi prema znanju i svom narodu. Posebno je istaknuto da gusle u ovom projektu nisu samo muzički instrument, već simbol pamćenja, identiteta i vrednosti koje se prenose sa generacije na generaciju.

Životni put Mihajla Pupina – od Idvora, preko Praga, do Amerike – predstavljen je kao svedočanstvo da čovek može dosegnuti najviše naučne domete, a da pri tome ostane veran svom poreklu, jeziku i kulturi iz koje je potekao.

Ispred Grada Užica prisutne je pozdravio Branko Popović, većnik za društvene delatnosti, koji je ukazao na značaj projekata koji čuvaju kulturno nasleđe, neguju kulturu sećanja i omogućavaju da se vrednosti važne za jedan narod prenesu mladim generacijama.

Poseban osvrt posvećen je značaju Mihajla Pupina ne samo kao naučnika svetskog ugleda, već i kao ličnosti koja je svojim radom doprinela ugledu Srbije u svetu. Istaknuto je da se velike ličnosti najbolje čuvaju onda kada o njima govore kultura, umetnost i obrazovanje, jer upravo kroz takve sadržaje prošlost postaje deo živog sećanja.

Svečano otvaranje obeležilo je i obraćanje dr Ivana Bošnjaka, državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koji je ukazao na višestruki značaj Mihajla Idvorskog Pupina – kao naučnika, dobrotvora, državnika i čoveka koji je svojim životom pokazao snagu znanja, istrajnosti i ljubavi prema svom narodu.

U svom izlaganju, dr Bošnjak je podsetio na činjenicu da Pupin, iako je postao jedan od najuglednijih naučnika svog vremena, svoje temelje nije izgradio u velikim svetskim centrima, već u rodnom Idvoru. Upravo su porodični dom, vaspitanje i vrednosti koje su mu preneli roditelji predstavljali osnovu njegovog kasnijeg životnog puta.

Posebno je naglašena uloga Pupinove porodice u njegovom formiranju – oca Konstantina, koji je u svom domu negovao zajedništvo, priče o slavnoj srpskoj prošlosti i narodnom predanju, kao i majke Alimpijade, čija je vera u snagu obrazovanja i znanja ostavila dubok trag u životu velikog naučnika.

Govoreći o Pupinovom putu od Idvora do Amerike, dr Bošnjak je podsetio na godine njegovih velikih iskušenja, rada i upornosti koje su prethodile svetskom uspehu. Posebno je ukazano na činjenicu da je, bez obzira na dostignuća i život daleko od zavičaja, Pupin ostao snažno povezan sa svojim narodom i kulturom.

U tom kontektu pomenuta je veza sa velikim guslarom Petrom Perunovićem Perunom, kao primer da nauka i tradicija nisu suprotstavljene vrednosti, već da se dopunjuju i zajedno predstavljaju snagu jednog naroda. Pupinov odnos prema kulturi i nasleđu predstavljen je kao važna poruka i današnjim generacijama – da znanje dobija pun smisao kada je povezano sa vrednostima, identitetom i odgovornošću prema zajednici.Umetnički deo programa započeo je esej o Mihajlu Pupinu koji je interpretirala Razumenka Marković, nakon čega je Etno-sekcija Požega izvela dramski komad posvećen životu velikog naučnika.

Kroz scenski prikaz, muziku i epsku poeziju publika je pratila Pupinov put od detinjstva u Idvoru do naučnih dostignuća u Americi, uz poseban osvrt na vrednosti koje su oblikovale njegovu ličnost – rad, upornost, obrazovanje, vera i ljubav prema svom narodu.

Domaćin večeri bio je Dragan Ljeljen, a u programu su nastupili istaknuti guslari iz Srbije i Republike Srpske, kao i etno-pojica Sara Blagojević, čiji je nastup dodatno obogatio umetnički doživljaj večeri.

Poseban trenutak manifestacije predstavljalo je premijerno izvođenje autorske pesme „O Pupinu“, posvećene Mihajlu Idvorskom Pupinu, koju je uz gusle izveo Stefan Tomonjić. Ovim izvođenjem simbolično je zaokružena osnovna poruka projekta – da istinska veličina čoveka nije samo u njegovim dostignućima, već i u sposobnosti da, bez obzira na uspehe, ostane veran svojim korenima i vrednostima koje nosi kroz život.

U okviru manifestacije proglašeni su pobednici likovnog i literarnog konkursa realizovanog u okviru projekta.

Najuspešnijim učesnicima uručene su ilustrovane monografije Mihajla Idvorskog Pupina, dok je petoro najboljih učenika osvojilo putovanje na Krf i učešće u obrazovnom kampu „Stopama naših predaka“. Prva nagrada uručena je povodom hramovne slave svetih careva Konstantina i Jelene u Požegi, požeškoj učenici Mileni Milinković.

Na manifestaciji proglašeni su pobednici likovnog i literarnog konkursa realizovanog u okviru projekta. Najuspešnijim učesnicima uručene su ilustrovane monografije Mihajla Idvorskog Pupina, dok je petoro najboljih učenika osvojilo putovanje na Krf i učešće u obrazovnom kampu „Stopama naših predaka“.

Kada je u pitanju likovni konkurs u kategoriji nižih razreda nagrađen je Mane Karadarević, zatim u kategoriji viših razreda osnovnih škola zahvalnice i diplome su dodeljene Aleksandri Maričić, Ivani Sekulić, Vuku Jelisavčiću, Anji Negrojević. Stefanu Tokmanoviću, Anđeli Lazarević, Katarini Kovačević, Nikolini Didanović. Treće mesto osvojio je Petar Maslać, drugo mesto dele Antonija Lukić i Magldalena Aleksandrić, prvo mesto Tara Đuričić, dok je putovanje na Krf osvojio Alksandar Delić.

U kategoriji srednjih škola peto mesto osvojila je Tijana Lazović, četvrto Andrijana Radmilović, drugo mesto dele Milica Tešić i Petra Božić, prvo mesto Maša Bjekić, a glavnu nagradu osvojila je Jovana Sinđić.

Na literarnom konkursu četvrto mesto bio je Latar Savičić, treće Nevena Jevremović, drugo Kalina Mitrović, prvo mesto su delile Nikolina Marković i Jovana Lazarević, dok su glavnu nagradu prema odluci žirija osvojili Marko Drobnjaković i Ana Petronijević. Shodno pravilniku da se nagrade mogu preuzeti samo lično na dan svečane manifestacije, glavna nagrada je usled sprečenosti za polazak na Krf uručena drugoplasiranoj Kalini Mitrović.

Nagrade je uručio dr Ivan Bošnjak, upućujući čestitke nagrađenim učenicima i ističući značaj mladih kao najvažnijih nosilaca očuvanja kulturnog nasleđa i identiteta.

Projekat „Gusle – jedna žica Pupinovog znanja“ realizovalo je Udruženje za očuvanje gusala i narodne tradicije „Pravo u žicu“ u saradnji sa PSUSS „Sveta Srbija“, uz sufinansiranje Grada Užica i Opštine Požega.

Kroz spoj tradicije, umetnosti, obrazovanja i nauke, projekat je još jednom pokazao da kulturno nasleđe živi onda kada se prenosi – sa čoveka na čoveka, sa učitelja na učenika i sa jedne generacije na drugu.

Autor: Pink.rs