Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu duboko poštovane kao Ognjena Marija. Ovaj praznik, koji izaziva veliko strahopoštovanje, donosi striktna pravila, običaje i verovanja kojih se ljudi i danas strogo pridržavaju.
Sveta velikomučenica Marija rođena je krajem trećeg veka u južnoj Anadoliji, u gradu Antiohiji, u vreme cara Dioklecijana. Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u dvanaestoj godini, zbog čega ju se otac odrekao. Zbog čvrste vere u Gospoda, posle teških muka, posečena je mačem u svojoj šesnaestoj godini. Njene mošti do danas ostaju čudotvorne, isceliteljne i izuzetno poštovane u hrišćanskom svetu.
U narodnoj tradiciji veruje se da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona, te da i sama spada u ognjevite svece. Mnogi je slave kao svoju zaštitnicu, naročito oni koji su u prošlosti imali štetu od oluja i gromova. Otuda i dobro poznata narodna izreka koja kaže: "Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu".
Strogi običaji i zabrane
Ovaj praznik se među pravoslavcima obeležava uz veliko strahopoštovanje. Prema narodnom verovanju, na Ognjenu Mariju se ne radi, jer se smatra da je svaki posao toga dana neliričan i grešan, te da svako ko prekrši volju Božju ne može očekivati milost.
Takođe, jedno od važnih pravila nalaže da se na ovaj praznik izbegava kupanje u velikim vodama – morima, rekama i jezerima.
Posebna pažnja usmerena je na vremenske prilike. Veruje se da je grmljavina na ovaj dan izuzetno loš znak koji predskazuje glad i velike nesreće. Ukoliko dan ipak prođe bez olujnog vremena i nepogoda, narod veruje u napredak, blagostanje i rodnu godinu.
Autor: D.S.
