Studio, reflektori, voditelj u sakou, ogromno kolo sreće i bonus runda na kraju. Sve izgleda kao kviz sa televizije iz devedesetih, samo se ne prikazuje ni na jednom kanalu i nema programsku shemu.
Reč je o live kazino formatima, najbrže rastućem delu industrije igara na sreću, koji je gotovo celu svoju gramatiku pozajmio iz televizije. Vredi pogledati šta je tačno prepisano, a šta je promenjeno, jer je razlika poučna i za televiziju samu.
1. Sve je preuzeto sa televizije
Voditelj koji se obraća kameri i zove gledaoce imenom. Set napravljen samo za jednu igru. Osvetljenje koje pravi dramu. Pauza pre nego što se kolo zaustavi. Bonus runda kao nagrada za onoga ko je dočekao kraj. Sve to postoji u kvizovima decenijama.
Ni samo kolo nije novo. Ono je direktan potomak formata tipa Kolo sreće, koji je bio među najgledanijim televizijskim sadržajima i ovde i u svetu. Ono što proizvodi live formate danas jesu specijalizovane kompanije, a najpoznatije igre su Crazy Time, izgrađena oko kola i četiri bonus igre, i Monopoly Live, gde se posle kola ulazi u bonus rundu napravljenu u proširenoj realnosti. Playtech ima svoj Quantum Roulette.
2. Tri stvari koje su promenjene
Prva je programska shema, odnosno njeno odsustvo. Ovi formati ne počinju i ne završavaju se. Nema epizode, nema sezone, nema udarnog vremena. Studio radi neprekidno, a gledalac ulazi kada hoće i izlazi kada hoće.
Druga je uloga gledaoca. On ne gleda, on ulaže, i to pre nego što se ishod dogodi. To menja i tehniku, o čemu niže, i psihologiju: napetost ne pravi montaža, nego činjenica da je novac već u igri.
Treća je merenje. Nema rejtinga ni šera, meri se broj istovremenih igrača za stolom. Gde ti stolovi zaista postoje najlakše se vidi na uporednim listama, jer se live kategorija na njima navodi odvojeno od slotova: kazino platforme sa live stolovima rangiraju se posebno, pa se odmah vidi koji operateri drže studijske formate a koji samo automate. Za čitaoca koji hoće da vidi o čemu je ovde reč, to je najkraći put.
3. Produkcija je skuplja nego što izgleda
Ovo nije softver sa animacijom, nego televizijska proizvodnja. Proizvođači ovih formata, među kojima je Evolution najveći, drže namenske studije: filmsko osvetljenje, više HD kamera, režiju, enkodere koji rade u realnom vremenu i voditelje obučene kao prezentere, a ne kao krupijee.
Najzahtevniji deo je zadrška. Televizijski prenos može da izgubi nekoliko sekundi i niko ne primeti. Ovde ne može, jer se prozor za ulaganje zatvara pre nego što ishod postoji. Ako slika kasni, igrač ulaže u prošlost. Zato se ceo lanac gradi oko sekunde i po, a ne oko kvaliteta slike.
4. Zašto to televiziju treba da zanima
Zato što je isti zanat, sa drugačijim poslovnim modelom. Format koji radi 24 sata dnevno ne troši programsko vreme i ne zavisi od oglašivača, jer naplaćuje direktno od gledaoca. Nema pregovora o slotu u shemi, nema jesenje i prolećne sezone, nema pauze zbog sporta.
Za onoga ko pravi zabavni program to je i konkurencija i uputstvo. Konkurencija zato što odvlači istu publiku u isto vreme. Uputstvo zato što pokazuje koliko dugo jedan žanr može da živi ako mu se promeni način naplate.
Igranje je zabava za odrasle, sa granicom od 18 godina, i formati o kojima je reč nisu ništa drugo. Ali kao proizvodni poduhvat, oni su danas među ozbiljnijim televizijskim operacijama u regionu, samo bez kanala.
Žanr, dakle, nije umro kada je izašao iz udarnog vremena. Preselio se, ostao neprekidan i počeo da naplaćuje ulaz.
Autor: Pink.rs
