Postoje imena koja svakodnevno izgovaramo, a retko zastanemo da razmislimo šta zapravo znače. Vera, Nada i Ljubav su upravo takva imena – tri reči u kojima čovek traži oslonac kada mu je najteže. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju uspomenu na tri svete mučenice koje su nosile ta imena i na njihovu majku Sofiju.
One su živele u Rimu u vreme cara Hadrijana. Sofija, čije ime u prevodu znači mudrost, odgajala je svoje ćerke u hrišćanskoj veri i dala im imena prema hrišćanskim vrlinama koje je želela da sačuva u svom domu.
Prema crkvenom žitiju, u trenutku kada su izvedene pred cara i kada je od njih zatraženo da se odreknu Hrista, Vera je imala dvanaest, Nada deset, a najmlađa Ljubav svega devet godina.
Majka koja je ostala uz svoje ćerke do kraja
Devojčice nisu pristale da pogaze svoju veru i zbog toga su mučenički stradale. Sofija je sopstvenim rukama sahranila svoje ćerke, ostala da tuguje kraj njihovog groba i, prema predanju, preminula samo tri dana kasnije.
Njihova imena danas zvuče kao univerzalna poruka, ali iza njih stoji nemerljiv bol majke koja je izgubila svu svoju decu. Zato se ovog dana ne sećamo samo nepokolebljive vere koju su devojčice ispovedale, već i majke Sofije, koja je sve vreme bila uz njih.
Kako se obeležava praznik
Vernici ovaj praznik mogu dostojanstveno da obeleže odlaskom u hram i molitvom posvećenom Svetim mučenicama Veri, Nadi i Ljubavi, kao i njihovoj majci Sofiji. Za ovaj dan se ne vezuju nikakve praznoverne zabrane, jer je njegova prava suština u sećanju na njihov život, žrtvu i stradanje.
Kroz ovu dvadeset vekova dugu priču provlači se i pitanje koje dotiče svakoga od nas: koliko vere, nade i ljubavi zapravo imamo jedni za druge onda kada život postane najteži?
Autor: D.S.
