Prelazak na zimsko računanje vremena mnogima deluje kao bezazlena promena, jer se kazaljke na satu pomeraju jedan sat unazad i dobija se dodatni sat sna.
Ipak, ljudskom organizmu ponekad je potrebno više vremena da se prilagodi novom ritmu. Umor, pospanost, promenljivo raspoloženje i poteškoće sa koncentracijom samo su neke od tegoba koje se mogu javiti u danima nakon promene vremena.
Iako pomeranje sata za jedan sat ne predstavlja veliki poremećaj za svakoga, ono može da utiče na unutrašnji biološki sat, koji reguliše spavanje, budnost, lučenje hormona i druge važne procese u organizmu.
Zašto promena vremena utiče na organizam?
Naš organizam funkcioniše prema unutrašnjem ritmu poznatom kao cirkadijalni ritam. On traje približno 24 sata i pomaže telu da uskladi brojne procese sa smenom dana i noći. Na ovaj ritam u velikoj meri utiče svetlost, koja mozgu daje signal kada je vreme za budnost, a kada za odmor.
Kada se prelazi na zimsko računanje vremena, sat se pomera jedan sat unazad. To znači da će ujutru svitati ranije, ali će i mrak padati ranije nego prethodnih dana. Iako promena na prvi pogled deluje jednostavno, svakodnevne obaveze, vreme odlaska na spavanje i jutarnje buđenje ne menjaju se automatski zajedno sa kazaljkama.
Zbog toga može doći do privremene neusklađenosti između unutrašnjeg biološkog sata i rasporeda na koji je telo naviklo. Nekima će biti potrebno svega nekoliko dana da se prilagode, dok drugi mogu osećati posledice i duže, naročito ako već imaju nepravilan ritam spavanja.
Foto: Pexels.com
Umor i pospanost mogu da traju danima
Jedna od najčešćih tegoba nakon promene vremena jeste osećaj umora. Iako se prilikom prelaska na zimsko računanje vremena dobija dodatni sat, to ne znači da će svi automatski spavati kvalitetnije ili se buditi odmorniji.
Organizam se oslanja na ustaljene navike, pa se može dogoditi da se osoba budi ranije nego što želi ili da joj se uveče ne spava u uobičajeno vreme. Takva promena može da dovede do osećaja pospanosti tokom dana, manjka energije i potrebe za dužim odmorom.
Kod pojedinih ljudi mogu se javiti i poteškoće sa uspavljivanjem, češće buđenje tokom noći ili osećaj da san nije bio dovoljno okrepljujući. Ove tegobe uglavnom su prolazne, ali mogu biti izraženije kod osoba koje inače imaju probleme sa spavanjem.
Koncentracija slabi, a raspoloženje može da se promeni
Promena ritma spavanja i budnosti ne utiče samo na energiju već i na svakodnevno funkcionisanje. Kada organizam nije dovoljno odmoran, teže je održati pažnju, brže se javlja osećaj iscrpljenosti, a obavljanje uobičajenih zadataka može zahtevati više napora.
Neki ljudi primećuju i razdražljivost, nervozu ili promenljivo raspoloženje. Nedostatak kvalitetnog sna može uticati na način na koji reagujemo na stres i rešavamo svakodnevne probleme.
Dodatni faktor predstavlja i kraće trajanje dnevne svetlosti tokom jeseni i zime. Manja izloženost prirodnom svetlu može uticati na raspoloženje i nivo energije, posebno kod ljudi koji veći deo dana provode u zatvorenom prostoru.
Ipak, važno je napraviti razliku između kratkotrajne nelagodnosti nakon promene vremena i ozbiljnijih tegoba. Ako potištenost traje, pogoršava se ili ometa svakodnevni život, ne treba je automatski pripisivati pomeranju sata.
Foto: Pixabay.com
Da li promena vremena utiče na srce i krvni pritisak?
San i cirkadijalni ritam povezani su sa radom kardiovaskularnog sistema. Tokom dana i noći menjaju se krvni pritisak, puls i aktivnost hormona koji učestvuju u regulaciji brojnih telesnih funkcija.
Istraživanja o uticaju promene računanja vremena na zdravlje srca daju različite rezultate, pa se ne može tvrditi da će pomeranje sata kod svakoga izazvati zdravstvene probleme. Ipak, osobama koje već imaju kardiovaskularna oboljenja važno je da održavaju redovan raspored spavanja, uzimaju propisanu terapiju prema uputstvima lekara i obrate pažnju na neuobičajene simptome.
Bol u grudima, otežano disanje, iznenadna slabost ili drugi ozbiljni simptomi ne smeju se pripisivati samo promeni vremena. U takvim situacijama neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Zašto nam raniji mrak može teško pasti?
Prelazak na zimsko računanje vremena donosi i promenu u načinu na koji doživljavamo ostatak dana. Kada se ranije smrači, mnogi imaju utisak da dan kraće traje, naročito ako na posao odlaze rano i vraćaju se kući nakon zalaska sunca.
Manje dnevne svetlosti može da utiče na osećaj budnosti i motivaciju za fizičku aktivnost. Neki ljudi zbog toga provode više vremena u zatvorenom prostoru, manje šetaju i teže održavaju ustaljenu dnevnu rutinu.
Kod osoba koje su posebno osetljive na sezonske promene svetlosti mogu se javiti izraženije promene raspoloženja. Sezonski afektivni poremećaj predstavlja ozbiljnije stanje koje se najčešće povezuje sa određenim periodima godine i zahteva stručnu procenu, a ne treba ga poistovećivati sa prolaznim osećajem umora.
Kako da pomognete organizmu da se lakše prilagodi?
Dobra vest je da nekoliko jednostavnih navika može olakšati prilagođavanje novom rasporedu. Nije potrebno praviti velike promene preko noći, već organizmu dati priliku da postepeno uskladi ritam spavanja i budnosti.
1. Održavajte redovno vreme odlaska na spavanje. Pokušajte da svakog dana ležete i ustajete u približno isto vreme. Redovan raspored pomaže organizmu da stabilizuje unutrašnji ritam.
2. Izlažite se prirodnom svetlu ujutru. Jutarnja šetnja ili boravak napolju mogu pomoći telu da prepozna početak dana i lakše uskladi budnost sa novim rasporedom.
3. Ne preterujte sa popodnevnim dremkama. Ako ste veoma umorni, kratak odmor može pomoći, ali dugo spavanje tokom kasnog popodneva može otežati uspavljivanje uveče.
4. Obratite pažnju na unos kofeina. Kafa, energetska pića i drugi izvori kofeina mogu otežati uspavljivanje ako se konzumiraju kasno tokom dana. Ako primetite da vam remete san, pokušajte da ih izbegavate u popodnevnim i večernjim satima.
5. Budite fizički aktivni. Umerena aktivnost, poput šetnje, može doprineti boljem snu i raspoloženju. Ipak, ako vam intenzivno vežbanje neposredno pred spavanje otežava uspavljivanje, pomerite ga ranije.
6. Smanjite korišćenje telefona pred spavanje. Jako svetlo i sadržaji koji vas razbuđuju mogu otežati opuštanje. Pokušajte da poslednjih pola sata pred odlazak u krevet provedete u mirnijoj aktivnosti.
7. Ne menjajte naglo ostale navike. Redovni obroci, dovoljno tečnosti i umeren dnevni ritam mogu pomoći da period prilagođavanja prođe lakše.
Koliko traje prilagođavanje na zimsko računanje vremena?
Ne postoji isto pravilo za sve. Neki ljudi promenu gotovo i ne primete, dok drugi osećaju umor, pospanost ili promene raspoloženja nekoliko dana. Na brzinu prilagođavanja mogu uticati uzrast, kvalitet sna, rad u smenama, zdravstveno stanje i ustaljene navike.
Ako se problemi sa spavanjem nastave, ako umor postane izražen ili ako tegobe počnu da ometaju posao i svakodnevne aktivnosti, korisno je posavetovati se sa lekarom. Nije dobro svaku promenu zdravstvenog stanja automatski pripisati pomeranju sata.
Prelazak na zimsko računanje vremena za većinu ljudi predstavlja kratkotrajnu promenu kojoj se organizam postepeno prilagođava. Ipak, upravo je to dobar podsetnik koliko su kvalitetan san, dnevna svetlost i redovan ritam važni za naše opšte zdravlje.
Autor: S.M.
