Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatu kao Svetu Petku, jednu od najpoštovanijih i najvoljenijih svetiteljki u srpskom narodu.
Mnoge porodice danas proslavljaju krsnu slavu, dok hiljade vernika posećuju crkve i manastire - poput čuvene kapele na Kalemegdanu - verujući u isceliteljsku moć molitve i blagoslovene vode sa njenih izvora.
Sveta Petka rođena je u 11. veku u Epivatu u imućnoj porodici, ali je rano napustila svetovni život i posvetila se molitvi, postu i milosrđu u Jordanskoj pustinji. Njene svete mošti tokom vekova prenošene su širom Balkana, a veliku zaslugu za njihov dolazak u Srbiju imala je kneginja Milica. Danas se one nalaze u rumunskom gradu Jašiju, koji predstavlja jedno od najvećih pravoslavnih hodočašća.
U srpskoj tradiciji Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, majki, dece, bolesnih i siromašnih. Prema narodnim običajima, na ovaj praznik izbegavaju se teži kućni poslovi, poput pranja veša, šivenja ili ručnog rada, mada crkva naglašava da suština leži u molitvi, praštanju i deljenju milostinje.
Vernici joj se danas mole za zdravlje najbližih, porodičnu slogu i mir rečima:
O, prepodobna mati Paraskevo, naša topla zastupnice i svagda u nevoljama brza pomoćnice...
Autor: D.S.
