Šta građanin treba da uradi kada posumnja da poseduje falsifikovanu novčanicu - da li može da je vrati osobi od koje ju je dobio ili je mora predati banci ili policiji? Falsifikovana novčanica može da se nađe u novčaniku i kada građanin ne zna da je primio lažni novac. Ipak, onog trenutka kada posumnja u njenu autentičnost, važno je da zna kako da postupi, kome da je preda i šta nikako ne sme da uradi, jer pokušaj da je ponovo upotrebi može da ga dovede u ozbiljan pravni problem.
Ukoliko građanin posumnja da je novčanica koju poseduje falsifikovana, ne bi trebalo da pokušava da je upotrebi za plaćanje ili da je prosledi drugoj osobi. Sumnjivu novčanicu potrebno je predati banci ili policiji, kako bi se proverila njena autentičnost.
Prijem falsifikovane novčanice ne znači automatski da je građanin počinio krivično delo. Međutim, situacija se menja ukoliko sazna da je novac falsifikovan, a ipak pokuša da ga upotrebi kao pravi.
Kada posedovanje falsifikata postaje krivično delo
Falsifikovanje novca predstavlja ozbiljno krivično delo kojim se ugrožavaju sigurnost novčanog prometa i poverenje u finansijski sistem. Krivični zakonik Republike Srbije, u članu 241, predviđa kažnjavanje za izradu lažnog novca sa namerom da se stavi u opticaj kao pravi, preinačavanje pravog novca, pribavljanje falsifikovanog novca radi njegovog puštanja u opticaj, kao i njegovo stavljanje u opticaj.
Za utvrđivanje krivične odgovornosti posebno su važni znanje i namera osobe koja je novac primila, kao i njeno dalje postupanje.
"Posebno je važno naglasiti da lice koje primi novac ne znajući da je falsifikovan ne snosi automatski krivičnu odgovornost. Međutim, ako naknadno sazna da je novac lažan, a ipak ga stavi u opticaj, može odgovarati u skladu sa zakonom“, navodi Vrbajac.
Prema članu 241 Krivičnog zakonika, za izradu lažnog novca ili preinačavanje pravog sa namerom da se stavi u opticaj kao pravi propisana je kazna zatvora od dve do 12 godina i novčana kazna. Za pribavljanje falsifikovanog novca radi njegovog stavljanja u opticaj ili njegovo stavljanje u opticaj predviđena je kazna zatvora od jedne do 10 godina, uz novčanu kaznu.
Ukoliko je reč o falsifikovanom novcu u iznosu većem od 1,5 miliona dinara, odnosno odgovarajućem iznosu u stranoj valuti, propisana je kazna zatvora od pet do 15 godina i novčana kazna.
Kazna i za neprijavljivanje falsifikovanog novca
Krivični zakonik predviđa sankcije i za osobu koja falsifikovanu novčanicu primi kao pravu, a zatim, nakon što sazna da je lažna, pokuša da je ponovo stavi u opticaj. Kažnjivo je i neprijavljivanje nadležnim organima saznanja da je novac falsifikovan ili da je falsifikovani novac već stavljen u opticaj. Za ove radnje propisana je novčana kazna ili zatvor do tri godine.
Advokat ističe da se odgovornost u svakom pojedinačnom slučaju mora utvrđivati na osnovu dokaza i svih relevantnih okolnosti.
"Kao advokat, ističem da je u svakom konkretnom slučaju neophodno utvrditi sve okolnosti, naročito znanje i nameru učinioca, način pribavljanja novca i njegovo dalje postupanje. Odgovornost se mora utvrđivati na osnovu dokaza i u skladu sa zakonom, uz puno poštovanje pretpostavke nevinosti“, navodi on.
Zato je, ukoliko posumnjaju da poseduju falsifikovanu novčanicu, za građane najvažnije da je ne prosleđuju dalje, već da je predaju banci ili policiji. Činjenica da su novac primili ne znajući da je falsifikovan razlikuje se od situacije u kojoj svesno pokušavaju da ga stave u opticaj.
Autor: D.B.
