Oduzimanje licence za rad Alta banci ni na koji način nije ugrozilo poslovanje niti finansijsku stabilnost Elektroprivrede Srbije (EPS), saopštilo je ovo javno preduzeće povodom aktuelnih dešavanja na finansijskom tržištu.
Iz EPS-a ističu da kompanija ima razvijenu dugogodišnju saradnju i otvorene račune u još devet pouzdanih banaka u Srbiji, među kojima su Addiko, AIK, Intesa, Poštanska štedionica, Bank of China, Erste, NLB, OTP i UniCredit Bank.
Gde se slivao novac od struje?
Dominantan deo platnog prometa EPS-a odvijao se i dalje se odvija preko Banke Poštanska štedionica.
Preko Poštanske štedionice obaveze za električnu energiju plaćaju svi kupci na komercijalnom i rezervnom snabdevanju, kao i domaćinstva i mali kupci iz četiri regionalna područja – Niša, Novog Sada, Kraljeva i Kragujevca.
Preko Alta banke naplata je vršena isključivo za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd.
Novac od naplate EPS nije čuvao niti akumulirao u Alta banci, već je on svakodnevno korišćen za izmirivanje tekućih obaveza kompanije, uz približno ujednačen dnevni priliv i odliv. U trenutku oduzimanja licence, na računima EPS-a u ovoj banci nalazilo se manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate struje, a ta sredstva biće potraživana u stečajnom postupku.
Razbijene lažne spekulacije u javnosti
Iz EPS-a su oštro demantovali netačne tvrdnje koje su se pojavile u delu javnosti:
Mit o provizijama: Potpuno je netačno da je Alta banka zarađivala proviziju na svim uplatama za struju. Ona je bila procesor plaćanja isključivo za aplikaciju i portal „EPS Uvid u račun“, gde je kroz transparentan proces izabrana jer je ponudila najnižu proviziju i najpovoljnije uslove. Na ovaj način račune plaća oko pet odsto kupaca, dok za ostalih 95 odsto (e-banking, m-banking, šalteri) proviziju zadržava institucija preko koje građani obavljaju transakciju.
Mit o milijardama dinara: Apsolutno su netačni navodi da su građani posredstvom EPS-a "ulili" milijarde ili da je kompanija držala stotine milijardi na računima Alta banke. Pominjani iznosi zapravo predstavljaju ukupne godišnje poslovne prihode EPS-a, a nikako novac koji se u bilo kom trenutku nalazio na računima jedne banke.
Iz EPS-a podsećaju da se ovaj model platnog prometa primenjuje još od 2018. godine i da je sproveden fazno, u skladu sa uvođenjem jedinstvenog SAP biling sistema, bez ikakvih dodatnih troškova za građane i kompaniju.
Kompanija poručuje da nastavlja da posluje stabilno, odgovorno i transparentno, te apeluje na javnost da ne podleže senzacionalističkim i neutemeljenim objavama.
Autor: D.S.
