Prema pravoslavnom kalendaru, sutra, 11. novembra, obeležava se praznik posvećen Svetoj prepodobnomučenici Anastasiji Rimljanki, svetiteljki kojoj se vernici vekovima obraćaju u trenucima bolesti, velikih životnih iskušenja, straha i neizvesnosti.
U narodu je poznata kao velika molitvenica i pomoćnica onima koji prolaze kroz teške periode, traže utehu ili im je potrebna snaga da izdrže ono što život pred njih stavlja. Njeno ime posebno se pominje u molitvama za zdravlje, duhovni mir i izbavljenje iz nevolja. Vernici joj se obraćaju kada se suočavaju sa problemima koji im deluju nerešivo, kada ih muče brige, kada se bore sa bolešću ili kada im je potrebna vera da će i najteži period jednom proći.
Sveta Anastasija Rimljanka ostala je upamćena kao primer nepokolebljive vere i hrabrosti. Njena životna priča svedoči o tome koliko čovek može biti snažan kada ne odustaje od svojih uverenja, čak ni onda kada se suočava sa najvećim stradanjima.
Za šta se molimo Svetoj Anastasiji Rimljanki?
U pravoslavnoj tradiciji ovoj svetiteljki vernici se obraćaju za pomoć u različitim životnim situacijama:
Za zdravlje i ozdravljenje – U njenom akatistu pominje se pomoć onima koji pate od bolesti, pa joj se ljudi obraćaju moleći se za ozdravljenje, olakšanje tegoba i snagu tokom lečenja.
Za pomoć u velikoj nevolji – Kada se čini da su se problemi nagomilali i da ne postoji jednostavan izlaz, vernici joj upućuju molitve za izbavljenje iz teških okolnosti, nepravde i strahova.
Za snagu u najtežim trenucima – Molitva joj se upućuje za strpljenje, hrabrost i sposobnost da se sačuva unutrašnji mir.
Za zaštitu od iskušenja i duhovnog nemira – Brza je pomoćnica onima koji se bore sa strahom, nemirom i nesigurnošću.
Za očuvanje vere i nade – Pomaže onima koji prolaze kroz period sumnje, razočaranja ili gubitka nade da sačuvaju veru i dobrotu.
Ko je bila Sveta Anastasija Rimljanka?
Prema crkvenom predanju, Anastasija je rođena u Rimu, a roditelje je izgubila kada je imala samo tri godine. O njenom odrastanju brinula je igumanija Sofija, u čijem je manastiru živela i učila o hrišćanskoj veri. Već sa 17 godina bila je poznata po svojoj pobožnosti, skromnosti i čvrstoj veri.
Njena mladost poklopila se sa vremenom velikih progona hrišćana. Kada je rimski upravitelj Prob čuo za nju, naredio je da je dovedu pred njega i pokušavao da je natera da se odrekne hrišćanske vere – najpre obećanjima, a potom i strašnim pretnjama i mukama. Anastasija nije pristala i ostala je dosledna svojim uverenjima. Prema predanju, pogubljena je mačem izvan grada, a njeno telo pronašla je i sahranila igumanija Sofija.
Zbog svega što je pretrpela, Sveta Anastasija Rimljanka ostala je simbol nepokolebljivosti, hrabrosti i vere koja ne posustaje ni pred najvećim iskušenjima.
Tropar Svetoj prepodobnomučenici Anastasiji Rimljanki (glas 4):
Ovčica Tvoja Isuse, Anastasija, zove silnim glasom: „Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.“
Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.
Autor: D.S.
