Mladi avanturista, poznatiji na mrežama kao sedmo_nebo, objavio je video o napuštenoj vojnoj bazi iz vremena SFRJ, a koji se nalazi na granici Hrvatske i BiH.
Uz snimak, upitao je gledaoce: “Da li ste znali za napušteni aerodrom koji može da preživi čak i nuklearni rat“.
Izgrađen tokom Hladnog rata
Velike su šanse da ste ranije čuli za ovaj masivni objekat. Naravno, reč je Aerodromu Željava, poznatom i po šifrovanom nazivu Objekat 505.
Impresivni projekat je realizovan tokom Hladnog rata, u periodu straha od mogućeg nuklearnog sukoba. Bilo je potrebno oko 15 godina, dok se visina troškova - prema različitim izvorima, kreće od tadašnjih četiri do 8,5 milijardi dolara.
Podzemna baza se sastoji od pet avionskih pista i čak 3,5 kilometra tunela i hangara u koje je moglo da stane više od 50 borbenih aviona.
Popularno mesto za istraživanje
Dizajnirana je da izdrži nuklearnu eksploziju, snage oko 20 kilotona (jačina bombe bačene na Nagasaki), a njena četiri ulaza imala su čelična vrata teška čak 100 tona.
Danas je napušteni vojni objekat popularno mesto za istraživanje, fotografisanje i vožnju po okolnim avionskim pistama. Lokalci se nadaju da će se preurediti u muzej ili prostor za posetu - poput Titovog bunkera u Konjicu, ali dok se za to ne prikupi novac, ovaj “betonski grad” ostaje prepušten vremenu.
Aerodrom Željava i danas izaziva interesovanje javnosti upravo zbog svoje veličine, tajnosti i impozantne podzemne infrastrukture. Kompleks se prostire ispod planine Plješevice - deo objekta nalazi se na teritoriji Hrvatske, dok je deo u BiH.
Bez konkretne odluke
Poslednjih meseci, ponovo se aktuelizovala rasprava o budućnosti ovog prostora. U javnosti su se pojavile inicijative da se prenameni u prihvatni centar za migrante, što je izazvalo burne reakcije dela lokalnog stanovništva, prenosi Dnevno.hr.
S druge strane, zagovornici prenamene smatraju da bi se napušteni kompleks mogao staviti u funkciju i iskoristiti postojeću infrastrukturu, umesto da prostor i dalje propada.
Ipak, za sada konkretne odluke nema, a sudbina jednog od najpoznatijih vojnih objekata bivše Jugoslavije ostaje otvoreno pitanje.
Autor: Marija Radić
