Dan kada se Majka Božija vaznela na nebesa jedan je od najvećih, najvažnijih i najpoštovanijih praznika u celom hrišćanskom svetu. Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice slavi se 28. avgusta po pravoslavnom kalendaru i, prema predanju, predstavlja uspomenu na trenutak kada je Devica Marija okončala ovozemaljski život i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Na nekim freskama i ikonama koje prikazuju njeno vaznesenje vidi se anđeo koji odseca ruke svešteniku, a evo šta o tome kaže predanje...
Marija, majka Isusova, smatra se najvećom sveticom. Iako njen život posle raspeća Spasitelja nije opisan u Bibliji, i njeno ime nestaje iz Novog Zaveta nakon Hristovog vaskrsenja - veruje se da je nastavila život u Jerusalimu, gde je preminula u 60. ili 72. godini, i vaznela se na nebo. Njen tihi odlazak u večnost, u zagrljaj sina svog, u hrišćanstvu se obeležava kao Uspenje Presvete Bogorodice, ili Velika Gospojina.
Događaji vezani za Bogorodičinu smrt nisu sačuvani u kanonskim jevanđeljima, nego u apokrifnom spisu "Dela Jovanova", gde se navodi da je posrednica našeg spasenja poživela još dosta dugo posle vaznesenja svog sina.
"Često je pohodila sva ona mesta koja su podsećala na velike događaje i njegova dela. Svojim molitvama, savetima, krotkošću i trpeljivošću pomagala je apostolima u širenju Božje reči. Najviše vremena u molitvi provodila je na Maslinskoj Gori, moleći Boga da je što pre uzme sebi."
"I tako, jednom, dok se Bogorodica molila, javi joj se arhangel Gavrilo i nagovesti da će kroz tri dana da se upokoji, na šta se veoma obradovala. Poželela je da pre svog upokojenja vidi još jednom sve apostole, i želja joj bi ispunjena." Nošeni krilima anđela i na oblacima, skupiše se da poslednji put zablagodare ovoj Majci nad majkama.
Oprostivši se od njih, predade svoj duh Bogu. Sam Spasitelj sišao je sa Nebesa i uzeo njenu novorođenu dušu, a tri dana kasnije je i telesno uzneta. Kovčeg sa moštima uz pratnju mnoštva hrišćana prenet je u Getsimanski vrt, u grobnicu njenih roditelja, Svetih Joakima i Ane.
"Dok su ga nosili kroz grad, iz kovčega se neprestano širio blag i ugodan miris. Jedan od jevrejskih sveštenika, Afonije, drznu se, te rukama dohvati odar, pokušavši da prevrne njen kovčeg.
U tom trenutku anđeo Gospodnji nevidljivo se pojavio sa ognjenim mačem i odsekao mu obe ruke u zglobu, tako da su šake ostale da vise zakačene za odar. Pošto se duboko pokajao i ispovedio veru, apostol Petar mu je ponovo spojio ruke. Čudesno su srasle, ostavljajući samo crveni trag kao svedočanstvo čuda. Judejski sveštenik je nakon toga postao hrišćanin."
Ovaj motiv je veoma čest na ikonama i freskama sa predstavom jednog od najznačajnijih događaja u hrišćanskoj crkvi, gde se u donjem delu kompozicije vidi figura čoveka ispred kovčega kojem anđeo mačem odseca ruke ili su mu već odsečene i prilepljene za odar.
Uspenje Presvete Bogorodice, Velika Gospojina (u zapadnim crkvama Velika Gospa, koja se slavi 15. avgusta) kao sveti dan je ustanovljen 528. godine po želji cara Mavrikija, koji je tog datuma pobedio Persijance. Najstarije svedočanstvo o ovom prazniku stoji u besedi jerusalimskog patrijarha Modesta iz 7. veka.
Autor: Iva Besarabić
