UBIO 9 LJUDI ZA SAT VREMENA, A DANAS JE U BOLNICI: Evo gde je i šta radi monstrum iz Jabukovca tačno 19 godina nakon najjezivijeg pokolja u istočnoj Srbiji

Dok se navršava dve decenije od krvavog pohoda u kojem je tridesetdevetogodišnji gastarbajter Nikola Radosavljević za samo sat vremena zavio selo u crno i usmrtio devetoro ljudi, meštani i dalje nose neizbrisive ožiljke i žive u senci tragedije koja je potresla celu istočnu Srbiju.

Skok u bunar i „mađije“ koje su pokrenule pokolj

Sve je počelo u porodičnoj kući nakon brutalne svađe i prebijanja supruge Jelene. Ubeđen da su mu bačene „mađije“ i da mu neko radi o glavi, Radosavljević je u pomračenju uma prvo skočio u duboki bunar, odakle se sam izvukao. Umesto da mu neko pruži pomoć, obmotao je crveni konac oko ruke kao „zaštitu“, zgrabio lovačku pušku, redenike municije i krenuo u smrtonosnu šetnju Ulicom Albanske spomenice.

Prve žrtve bile su njegove prve komšije – Veljko Đorđević, njegov mladi sin Dragan i tašta Marina. Rafal sa sprata njihove kuće označio je početak pakla. Ubica je potom hladnokrvno išao od praga do praga. Branislava Borongića i njegovu suprugu Draginju usmrtio je na kućnom pragu. Kada je naišao na stariju ženu, na vlaškom jeziku ju je pitao da li se bavi magijom; pošto je u strahu odgovorila odrično, poštedeo joj je život.

Među žrtvama našao se i petnaestogodišnji Srđan Bađikić. Kada je dečak pao, njegov otac Siniša pritrčao je da ga spasi, ali ga je pomahnitali ubica hladnokrvno pokosio. Rafali su se nizali dok su meštani u neverici shvatali da je njihov komšija postao hodajuća smrt.

Devet nedužnih života ugašeno za 60 minuta: Prošlo je 19 godina od stravičnog masakra (27. jul 2007.) koji i danas ledi krv u žilama. pic.twitter.com/OWwLQEkgna

— Silvana (@Silvana71376830) 27. јул 2026.

Pohod prekinut kod porodične grobnice

Krvavi pir okončan je tokom noći, kada je policija opkolila groblje na kojem je Radosavljević pokušao samoubistvo. Specijalne jedinice su ga savladale, ali rane koje je ostavio za sobom nisu zarasle ni dve decenije kasnije.

Veštačenjem je utvrđeno da je bolovao od akutne paranoidne psihoze, zbog čega nikada nije završio iza klasičnih zatvorskih rešetaka. Umesto toga, smešten je u Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici, gde se i danas nalazi pod stalnim nadzorom.

„Čim kažemo odakle smo, ljudi nas gledaju drugačije“

Devetnaest godina nakon ovog stravičnog zločina, Jabukovac i dalje nosi težak teret. Kuća Nikole Radosavljevića zarasla je u korov, deca mu se nikada nisu vratila, a ulice sela pamte svaki detalj tog kobnog dana. Meštani kažu da je najteže nositi stid i etiketiranje spolja koje ni posle toliko vremena ne prestaje.

Čim kažemo da smo iz Jabukovca, primetim da se ljudima promeni pogled. Odmah nas gledaju drugačije. Kao da je celo selo ostalo upamćeno samo po tome, a ne po vrednim domaćinima, tradiciji i našoj vlaškoj kulturi - svedoče žitelji ovog kraja, podsećajući da su rane iz 2007. godine, uz kasniju tragediju iz 2019. u zaseoku Velja Vratne, ostavile trajnu senku na ovo podneblje.

Dok se na današnji godišnji pomen imena stradalih ponovo izgovaraju u tišini, Jabukovac se i dalje grčevito bori da ga istorija ne pamti isključivo po danu kada je pakao sišao na zemlju, već po životu koji je, uprkos svemu, morao da se nastavi.

Autor: D.S.