Svet bi se mogao suočiti sa finansijskom katastrofom koja se može uporediti sa krizom 2008. i 2009. zbog problema koji su se nakupili u poslednjih 18 meseci, kao nusprodukt mera koje vlade poduzimaju u borbi protiv širenja korone.
To je objavila Centralna banka Rusije koja je u sredu predstavila nacrt izveštaja Smernica monetarne politike. Prema instituciji, svjetska ekonomija bi mogla ući u krizni scenario zbog povećanja globalnog duga u zemljama i sve većeg broja kompanija sa slabom finansijskom snagom.
Prema nacrtu, banka je razvila četiri odvojena scenarija za blisku budućnost, do 2024. godine. Prema takozvanom „osnovnom“ scenariju, recesija se izbegava jer zemlje postižu svoje ciljeve u pogledu vakcine, a napredne ekonomije prelaze na normalizaciju monetarne politike.
Međutim, druga tri moguća scenarija stvaraju krajnje mračan razvoj događaja. U prvom slučaju, pandemija se značajno pogoršava uzrokujući ekonomski kolaps širom svijeta. U drugom slučaju, pandemija se poboljšava, ali problemi nagomilani tokom pandemije značajno pogoršavaju ekonomsku situaciju uzrokujući rast inflacije. Treće, normalizaciju monetarne politike od strane naprednih ekonomija prati nestabilna dinamika na finansijskim tržištima, uzrokujući nedostatak poverenja investitora. Ovo je najgori od tri negativna scenarija, kažu u banci.
Ruska ekonomija pati od tvrdoglavo visoke inflacije, koja trenutno iznosi 6,5%. Za inflaciju se kaže da je glavni krivac za značajan uticaj na životni standard zemlje uoči predstojećih parlamentarnih izbora.
U julu, guvernerka Centralne banke Elvira Nabiullina otkrila je da će institucija povećati svoj procenat kako bi svoju ključnu kamatnu stopu uskladila sa godišnjom stopom inflacije od 6,5 odsto, u pokušaju da poveća štednju i obeshrabri zaduživanje. Banka želi da smanji ovu cifru na najavljeni cilj od 4 odsto.
