Čovek kao i sva ostala živa bića ima težnju da živi slobodno, da se kreće i tako ostvaruje deo potreba za normalno funkcionisanje organizma. A to se odnosi pre svega na rad mnogih organa: pluća, krvnih sudova, creva, bešike, bubrega, zglobova, kostiju, pa na kraju i mozga, koji sve te impulse i informacije treba da obradi u toku dana. U uslovima izolacije, bilo ona planirana ili nametnuta, sva živa bića se ponašaju drugačije.

U uslovima izolacije

Dovoljno je uzeti kao primer divlju životinju koja je zarobljena i iz stanja pune slobode odjednom se našla u kavezu, odnosno sredini koja je nametnuta i nije njeno prirodno okruženje. Kao uslovni refleks javiće se prvo napad odnosno agresivno ponašanje, ne bi li se otklonila stega koja onemogućava normalno kretanje. Ono se obično meša i sa strahom od nepoznatog, koje je nametnuto. Posle određenog vremena emocije se menjaju i životinja se postepeno navikava na okolnosti odnosno sredinu u kojoj se našla. Dolazi do pada nivoa agresije, pogotovo ako joj se neke osnovne funkcije omoguće, a to se odnosi na hranu i vodu, iako nema ispoljavanja agresije druge strane prema njoj. Određeni broj slučajeva se teško navikava na novonastalu situaciju i dolazi do povlačenja, odnosno stanja depresije i apatije.

Kako je čovek ipak biće sa većim stepenom inteligencije, svesti i socijalizacije, njegove reakcije su u određenom smislu drugačije. Izolacija, bila ona dobrovoljna ili nametnuta, ni u slučaju čoveka ne stvara uvek pozitivne emocije, kao što je to slučaj i u današnje vreme kada svet ugrožavaju epidemije određenih bolesti, što dovodi do ograničavanja kretanja i komunikacije između ljudi.

Tipovi ponašanja

U zavisnosti od emocionalne i socijalne inteligencije, razviće se određeni tip ponašanja, kao reakcija svakog pojedinca na situaciju u kojoj se našao. U borbi sa novonastalim okolnostima, za početak, verovanje u pozitivan ishod na kraju, je od velikog značaja. 

Stres koji se u ovakvim stanjima neminovno javlja i kome smo svi izloženi je odgovoran za pojavu nervoze, uznemirenosti, depresije i beznađa. Do ovakvih stanja i raspoloženja dolazi zato što je usled stresa prisutan pad nivoa određenih supstanci koje se luče u mozgu ( serotonin i dopamin ), a koje su označene kao “hormoni sreće”, a pored raspoloženja utiču i na apetit i san. U takvim okolnostima, često je pa pojačano lučenje adrenalina, zbog koga možemo da osećamo uznemirenost. Zato je veoma važno povratiti narušenu ravnotežu serotonina i dopamina i spustiti nivo adrenalina.

A kako to učiniti?

Provetravanje prostorija

Za početak u uslovima izolovanosti, ako je to moguće, češće provetravati prostorije u kojima se boravi, zato što će više kiseonika svakako bolje uticati na naša pluća, mozak i krvne sudove i dati osećaj vraćanja energije u naše telo. 

Osvetljenje

Svakako obezbediti i više svetlosti u prostoriji, zato što ona deluje povoljno kod depresivnih raspoloženja.

Aktivnosti

Aktivnosti treba da budu usmerene na ono što svakoga od nas u novim okolnostima može činiti srećnim i dovesti do pozitivnih emocija.

Hobi

Slušanje omiljene muzike, čitanje knjiga, slikanje, vez ili pravljenje predmeta od različitih materijala su aktivnosti koje okupiraju naše misli, odvlače ih od depresivnog stanja, a svakako utiču i na lučenje dopamina.

Fizičke vežbe

Korisno je praktikovati svakodnevno vežbanje, makar i 15 minuta dnevno. To mogu biti vežbe istezanja i vežbe relaksacije. Ovim smirivanjem ćete uravnotežiti i usporiti rad srca i krvni pritisak, a adrenalin će se polako snižavati. Takođe na taj način, održavate i pokretljivost zglobova, mišića i celog tela, koje se sada nalazi u uslovima smanjene pokretljivosti.

Ishrana

Treba voditi računa i o ishrani. Više voća i povrća i tečnosti će svakako povoljno uticati na vašu probavu, dovoditi do manjeg nagomilavanja toksina u organizmu. Toksini takođe mogu uticati na vaše raspoloženje. Priuštite sebi i trenutke sa čokoladom ili nekim slatkišem koji je sadrži, jer će to stvoriti pozitivnu emociju kod onih koji je vole. Naravno budite umereni u konzumiranju hrane, a naročito slatkiša u ovakvim okolnostima. Svakodnevnim vežbanjem ćete održati svoju telesnu težinu i bolje ćete se osećati, a sve u cilju sprečavanja pojave simptoma depresije.

Ukoliko je potrebno određeni dodaci ishrani, suplementi, mogu pomoći u prevazilaženju ovakvih stanja uz sve prethodne mere.

Autor: Pink.rs

<