Veliki Vaskršnji post se približava kraju, a pre nego što dočekamo najveći hrišćanski praznik, kada će se na trpezama naći mrsna hrana, slede dani najstrožeg posta.

Prema tradiciji se na Veliki petak izbegava korištenje viljuške, noža ili bilo čega oštrog, jer ti predmeti simbolizuju koplje kojim je proboden Isus.

Veliki petak predstavlja najtužniji dan u životu svakog hrišćanina, a na današnji dan propisan je najstroži post.

Hrišćani se na Veliki petak sećaju dogadjaja kada je Isus bio vređan, šiban dok je masa vikala "raspni ga, raspni, krv njegova na nas i na našu decu".

Na kraju je Isus razapet na brdu zvanom Golgota između dva razbojnika. Što se tiče običaja oko hrane na ovaj dan, još od davnina je ustanovljen strogi post.

On podrazumeva post na vodi, odnosno hrani koja se ne prži na ulju.

Tako danas po pravilima ne bi trebalo da jedete posni pasulj, ribu, prženi krompir, posnu paštetu i slično. U nekim mestima se ne jede luk, ni beli ni crni, jer su po predanu rane Isusu hristu namazane lukom kako bi ga što više rane bolele i pekle.

Većina hrišćana na današnji dan jede kuvano povrće ili sirovo voće i povrće.

U mnogim srpskim manastirima ustanovljeno je pravilo da monasi ne jedu čak ništa, sve dok sunce ne zađe. Tog pravila se pridržavaju i mnogi vernici.

Takođe, prema tradiciji se izbegava korišćenje viljuške, noža ili bilo čega oštrog, jer ti predmeti simbolizuju koplje kojim je proboden Isus.