Mentalni problemi kod žena nakon porođaja, nažalost, česta su pojava. Čak i onda kada svima izgleda da je sve u redu i kada porodilja deluje kao i svaka druga brižna majka, stvarnost može biti potpuno drugačija. Nedavni slučaj porodilje iz Vrčina.samo je jedan dokaz u prilog toj tezi.

V.d. direktora Klinike "Dr Laza Lazarević" doc. dr Ivana Stašević Karličić u razgoru objašnjava da se prvih meseci po porođaju mogu javiti tri glavna stanja:

- postporođajna tuga
- postporođajna depresija
- postporođajna psihoza
- Kada naučite da ih prepoznate, bilo kod sebe, bilo kod drugih, na pola puta ste ka prevazilaženju i ozdravljenju, a već predaleko od nekog mnogo goreg scenarija.

Postporođajna tuga -
"Postporođajna tuga, takozvani bejbi bluz, se javlja kod 50-65 odsto majki, naročito nakon prve trudnoće. Važno je naglasiti da je to normalno stanje. Njegove osnovne karakteristike su razdražljivost, plačljivost, nestabilno raspoloženje i sklonost ka preteranim reakcijama. Simptomi se pojavljuju odmah nakon porođaja i obično se povlače u roku od desetak dana", ističe dr Stašević Karličić.

Takvo stanje smatra se posledicom burnih hormonskih promena nakon porođaja, prekidanja uobičajenog ciklusa budnosti i spavanja zbog novih obaveza oko bebe i stresa majki koje su inicijalno preterano zabrinute zbog novonastale odgovornosti.

Uveravanje, uteha, emocionalna i praktična podrška i pomoć u kući su najčešće, smatra naša sagovornica, sve što je potrebno da se stanje prevaziđe.

"Postporođajna tuga koja ne prođe brzo uvek treba da bude alarm, budući da može biti pokazatelj razvoja postporođajne depresije", upozorava.

Postporođajna depresija
Postporođajna depresija je malo manje učestala i javlja se kod oko 10-15 odsto majki. Ona, prema rečima v.d. direktora klinike, počinje unutar prva dva meseca po porođaju i lako se previdi, jer je mnogim ženama teško da priznaju kako se osećaju.

Postiđene su i osećaju se krivima, jer i od sebe i od okoline imaju očekivanja da budu srećne i pozitivne.

Osnovni simptomi postporođajne depresije su isti kao kod drugih tipova depresivnih poremećaja - sniženo raspoloženje, nizak nivo energije, anhedonija, umor, bezvoljnost, napetost, loša koncentracija, poremećaji spavanja, apetita, libida, nisko samopoštovanje, socijalno povlačenje, eventualna pojava psihotičnih simptoma - halucinacija i sumanutih ideja...

Vrlo su karakteristični osećaj krivice, bezvrednosti i neadekvatnosti; posramljenost zbog nesposobnosti da se adekvatno brine o detetu; preterana zabrinutost za bebino zdravlje uprkos tome što za to nema realnog razloga; osećaj da nisu sposobne da se emocionalno povežu sa detetom (npr. govore da ih dete ne voli ili da one ne vole dete); opsesivni siptomi, uključujući stalne ili povremene nametajuće misli ili slike o povređivanju deteta; suicidalne ideje zajedno sa mislima o povređivanju bebe.

Kako navodi dr Stašević Karličić, veliki broj žena sa postporođajnom depresijom prikriva svoja prava osećanja jer ih je sramota da priznaju kako se osećaju i imaju utisak da se druge mame mnogo bolje snalaze u toj situaciji. Naročito im je teško da priznaju suicidalne misli ili misli o povređivanju deteta, zbog kojih osećaju strašnu krivicu.

"Imati na umu mogućnost postporođajne depresije i brižljivo posmatranje jeste ono što je neophodno za pravovremeno prepoznavanje njenih simptoma. Obavezno je javljanje stručnom licu iz domena zaštite mentalnog zdravlja i uspostavljanje redovnog kontakta radi praćenja stanja i odgovarajućih psiholoških i medicinskih intervencija. Porodica i prijatelji bi trebalo da se uključe u pružanje emocionalne i praktične podrške majkama u smislu savetovanja, razumevanja i praktične pomoći oko gajenja bebe, naročito noću, kako bi se majci obezbedio odmor i uspostavio adekvatan ciklus spavanja", dodaje.

"Bilo kakvo izražavanje suicidalnih ideja ili poriva mora da se shvati krajnje ozbiljno! Žene koje sebe povrede tokom ovog perioda često biraju nasilnije metode nego što je inače slučaj, tako da je smrtni ishod češći", upozorava ona.

Što se tiče prognoze, većina žena se potpuno oporavi, mada postoji povećan rizik od ponovne pojave postporođajne depresije u narednim trudnoćama, konstatuje dr Karličić.