Oko ove teme stvorio se i mit da postoje namirnice od kojih se mršavi. Ipak, nije tako. Čia semenke ilisok od ananasa jesu zdravi i dobrodošli u dijeti ili režimu ishrane ali, ne mršavimo od njih. Ono odčega se mršavi je kalorijski deficit. Kalorija je merna jedinica za energiju. Kalorijski suficit je višakkalorija, tj. višak energije, dok je kalorijski deficit njen manjak. Kada u obzir uzmemo i to da je našetkivo neka vrsta skladišta energije- jednačina mrševljanje izgleda ovako:

Promene u telesnim zalihama = Unesena energija – Potrošena energija

Ko igra glavnu ulogu u toj jednačini? Ko je njen presudni faktor?

U pitanju je metabolizam.

Šta je metabolizam?

Metabolizam kao reč nam dolazi iz staro-grčkog jezika i znači promena. To je biohemijski proces ukome dolazi do modifikacije hemijskih jedinjenja u živim organizmima i ćelijama. Delimo ga naanabolizam, odnosno stvaranje kompleksnih organskih molekula, i na katabolizam koji je obrnutiproces od anabolizma i predstavlja razdvajanje kompleksnih organskih jedinjenja u jednostavnijajedinjenja.

Dakle, da pojednostavimo, biohemijski procesi kojima se održava život u ćelijama organizmanazivaju se metabolički procesi. Oni uključuju i varenje, kao i transport supstanci između različitihćelija.

Često čujemo kako se mršavi ljudi u našoj okolini kunu da obilno jedu i ne drže nikakve dijete. Dok semi možda „mučimo“, i odričemo omiljene hrane zarad vitke linije. Obično se ovakvi razgovorizaključe sa rečenicom: „Blago tebi, očigledno imaš brz metabolizam“!

Da li brz metabolizam zaista postoji?

Ovde je pre svega važno da pričamo o bazalnom metabolizmu.

Bazalni metabolizam (BMR) je minimum potrebne energije za dnevno održavanje telesnih funkcijakod osobe koja spava, sedi ili jednostavno ništa ne radi, ne trošeći energiju. Dakle, on određujekoliko bi kalorija trebalo uzimati svaki dan za održavanje ili smanjenje telesne težine. Dobra iohrabrujuća vest je da BMR sam po sebi troši 60 do 75% unetih kalorija, samo za održavanje vitalnihfunkcija. Za ostatak unesenih kalorija- zaduženi ste lično vi!

Jednom kada saznate svoj BMR, možete znati koliko kalorija sagorite tokom dana u mirovanju. Dabiste ga izračunali, koristite BMR kalkulator, koji ćete lako pronaći na internetu. Ipak, ukoliko želiteozbiljnije da se pozabavite svojom kilažom i unosom kalorija, preporučujemo laboratorijsku analizu.

Kako ubrzati metabolizam?

Ukoliko je vaš cilj “skidanje” suvišnih kilograma, cilj vam je onda ubrzavanje metabolizma. Kada stesaznali svoj BMR, makar i preko grube procene na kalkulatoru, mršavljenje će početi kada sepotrudite da svoj metabolizam ubrzate. Njegovo ubrzavanje je višestruko korisno, jer osim viškakilograma usporeni metabolizam može uzrokovati i zdravstvene probleme kao što su glavobolja,razdražljivost, nesanica, hroničan umor, nedostatak energije, neplodnost, smanjen libido, gubitakkose i usporen rad hormona štitne žlezde.

Koji je onda odgovor na pitanje šta ubrzava metabolizam?

Odogovor je veoma jednostavan. Vi!

Dakle, za početak- koncentrišite se na veći unos vode, fizičku aktivnost, veći unos vlakana, redovnuishranu, smanjenje stresa i smanjenje unosa mlečnih proizvoda.

Na spisak dodajte i redovan san, a od hrane koja će vam pomoći u ovim naporima- naći ćete zelenolisnato povrće kao što su spanać, blitva, endivija, puterica, radič, potočarka, rukula, raštan ili kelj. Tusu i losos, sardine, voće bogato vlaknima, mahunarke, žitarice, semenke i orašasti plodovi…

Usporavanje metabolizma

Ukoliko spadate u onu grupu ljudi kojima povećanje telesne mase predstavlja pravi problem, sigurnoste nemali broj puta doživeli da vam ljudi na neki način zavide- što je vas ostavilo u čudu, s obziromda je frustracija podjednaka- ukoliko želite da smršate ili da se ugojite. Obično su ljudi skloni dapoveruju da je ugojiti se neuporedivo lakši problem od mršavljenja ali, nije tako.

Trud da se utiče na metabolizam je isti i zahteva potpuno istu disciplinu. Ukoliko želite da usporitesvoj metabolizam potrebno je da jedete više, i to kaloričniju hranu. Prvo, kako biste uneli veliki brojkalorija i time zadali obimniji zadatak svom metabolizmu, koji će potrošiti više vremena na obradu.Postoji još jedan način da ga usporite ali, on je donekle rizičniji i neophodno je da ga probate uzkontrolu lekara. Naime, metabolizam je moguće usporiti ako jedete manje. Zvuči paradoksalno ali,može biti učinkovito. Kada štedite na hrani, šaljete signal telu da tu hranu duže čuva i sporijeprocesuira. Ali, napominjemo da je za ovaj metod od krucijalne važnosti da se konsultujete sa svojimlekarom kako biste ga pravilno primenili.

Metabolički sindrom

Pored usporenog ili ubrzanog metabolizma, naše telo ima još jedan izazov po pitanju ovih njegovihhemijskih procesa. Metabolički sindrom je poremećaj najčešće uzrokovan pogrešnim načinomživota. Stres, neredovna i nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i nedostatak sna samo su neke odgrešaka koje nas mogu skupo koštati. Smatra se da upravo takav životni stil pridonosi sve većojučestalosti metaboličkog sindroma.

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, svaka četvrta odrasla osoba ima metaboličkisindrom- što ga svakako čini jednim od najvećih terapeutskih izazova današnjice. Sindrom X, kako sejoš popularno naziva, može se jednostavno definisati kao skup stanja i simptoma koji obuhvataju:povišen krvni pritisak, višak masti u predelu struka (viscelarna gojaznost), povišene vrednostiglukoze- insulinsku rezistenciju, povišeni trigliceridi, kao i povišene vrednosti holesterola.

Vaš vredni saveznik u borbi za očuvanje zdravog metabolizma svakako može biti i ARTEROProtect Metabolic. Kreiran da povećava osećaj sitosti, što smanjuje potrebu za unosom hrane i doprinosusniženju telesne mase, smanjuje apsorpciju holesterola iz hrane, dok je ovaj dodatak ishrani i boljadugoročna kontrola šećera u krvi i vrednosti HbA1c. ARTEROProtect Metabolic takođe poboljšavaelastičnost krvnih sudova i na taj način dodatno smanjuje rizik za nastanak srčanog i moždanogudara, a vitamin B1 doprinosi normalnoj funkciji srca.

Samo snažno i zdravo telo biće u stanju da se izbori sa svim izazovima koje metabolizam u današnjevreme stavlja pred savremenog čoveka.

Autor: M.M.