Menstruacija se menja, san je sve lošiji, raspoloženje varira, a telo kao da više ne reaguje isto? Stručnjaci otkrivaju koje analize mogu pomoći da se otkrije šta se zaista dešava!
Perimenopauza ne počinje nužno velikim i očiglednim simptomima. Kod mnogih žena prvi znaci mogu biti promene menstrualnog ciklusa, jači PMS, problemi sa snom, promena raspoloženja, umor, noćno znojenje, smanjen libido ili vaginalna suvoća. Iako se često kaže da je dovoljno „proveriti hormone“, važno je znati da ne postoji jedan krvni test koji sam može da potvrdi perimenopauzu. Hormoni tokom ove faze mogu veoma da osciliraju, pa se rezultat mora posmatrati u kontekstu godina, simptoma i promena ciklusa.
Jedan od hormona koji se najčešće proverava jeste FSH (folikulostimulišući hormon). Kako funkcija jajnika postepeno slabi, FSH može da raste, ali njegove vrednosti tokom perimenopauze nisu stabilne. Zato jedan normalan rezultat ne isključuje perimenopauzu. Lekar može tražiti i estradiol, glavni oblik estrogena, čije vrednosti takođe mogu značajno da variraju. LH može biti deo iste hormonske procene, dok se progesteron proverava u određenim situacijama i u odgovarajućoj fazi ciklusa, naročito kada je važno proceniti da li dolazi do ovulacije.
Međutim, nije sve nužno „do ženskih hormona“. TSH i, po potrebi, drugi parametri funkcije štitne žlezde mogu biti veoma važni, jer poremećaji štitne žlezde mogu izazvati simptome koji podsećaju na perimenopauzu – od umora i promena raspoloženja do neredovnih menstruacija i promena telesne težine. Prolaktin se takođe može proveravati kada postoje poremećaji ciklusa ili drugi simptomi koji na njega mogu ukazivati. AMH, s druge strane, može dati informacije o ovarijalnoj rezervi, ali nije jednostavan test kojim se potvrđuje perimenopauza i ne treba ga posmatrati kao test za menopauzu.
Zato nema mnogo smisla nasumično vaditi sve hormone i pokušavati da se na osnovu jednog papira postavi dijagnoza. Kod žena starijih od 45 godina, kada postoje tipični simptomi i karakteristične promene ciklusa, klinička slika često je važnija od pojedinačnog hormonskog nalaza. Lekar, u zavisnosti od simptoma i situacije, može proceniti da li su potrebni FSH, estradiol, LH, progesteron, TSH, prolaktin ili neke druge analize. Posebno je važno javiti se ginekologu ako su krvarenja neuobičajeno obilna, javljaju se između ciklusa ili nakon odnosa.
Foto: Unsplash.com
Perimenopauza jeste prirodna životna faza, ali to ne znači da svaku novu tegobu treba automatski pripisati hormonima. Valunzi nisu jedini znak, a jedan nalaz krvi nije konačan odgovor. Najpametniji pristup je da se simptomi, ciklus, godine i laboratorijski nalazi posmatraju zajedno – jer cilj nije samo potvrditi da se telo menja, već razumeti zašto se menja i šta žena može da uradi da se oseća bolje.
Autor: S.Paunović
