Rak dojke u porodici ne znači automatski da je bolest nasledna, ali žena čija je majka obolela ima povećan rizik – posebno ako se bolest pojavila u mlađim godinama ili postoji više obolelih članova porodice.
Kada majka dobije rak dojke, jedno od prvih pitanja koje ćerka počne da postavlja jeste: „Da li ću i ja dobiti isto?“ Strah je razumljiv, ali odgovor nije jednostavno „da“ ili „ne“. Postojanje raka dojke kod majke jeste važan faktor rizika za ćerku, jer se majka smatra srodnikom prvog stepena. Prema podacima Američkog udruženja za rak, žena koja ima jednu srodnicu prvog stepena sa rakom dojke ima približno dvostruko veći rizik nego žena bez takve porodične istorije. Ipak, povećan rizik nije isto što i sigurna buduća dijagnoza – većina žena koje imaju jednu obolelu srodnicu prvog stepena nikada ne razvije rak dojke.
Ono što je važno jeste razumeti da „porodično“ i „nasledno“ nisu ista stvar. Većina karcinoma dojke nije posledica jedne nasledne mutacije koja se prenosi sa roditelja na dete. Neke promene u genima nastaju tokom života i nalaze se samo u tumorskim ćelijama, pa se ne prenose na potomstvo. Sa druge strane, postoje nasledne patogene varijante gena, među kojima su najpoznatije BRCA1 i BRCA2, koje mogu značajno povećati rizik od raka dojke i drugih karcinoma. NCI navodi da se do oko 10 odsto svih karcinoma može povezati sa naslednim genetskim promenama.
Postoje određene situacije kada lekari posebno obraćaju pažnju na mogućnost naslednog rizika. Na primer, sumnja je veća ako je majka dobila rak dojke u mlađim godinama, ako je imala rak u obe dojke, ako u porodici postoji više žena sa rakom dojke, ako postoji rak jajnika ili ako je u porodici već utvrđena BRCA mutacija. CDC upravo ovakve obrasce porodične istorije navodi kao razloge zbog kojih može biti opravdano razgovarati sa lekarom o genetskom savetovanju i testiranju.
Ako se kod majke potvrdi štetna nasledna BRCA1 ili BRCA2 promena, tada je situacija drugačija. Takva mutacija može da se prenese sa roditelja na dete, a svako dete osobe koja nosi takvu mutaciju ima 50 odsto šanse da je nasledi. Međutim, čak ni tada naslediti mutaciju ne znači da će osoba sigurno dobiti rak. NCI navodi da više od 60 odsto žena koje naslede štetnu BRCA1 ili BRCA2 promenu razvije rak dojke tokom života, što jeste veoma visok rizik, ali nije stopostotna garancija. Upravo zato rezultat genetskog testa treba tumačiti uz stručnu procenu i porodičnu istoriju.
Foto: Unsplash.com
Zato ćerka čija je majka imala rak dojke ne treba da živi u strahu, ali ne bi trebalo ni da ignoriše tu informaciju. Najvažnije je da lekaru kaže za porodičnu istoriju, uključujući godine u kojima je majka obolela i da li je u porodici bilo drugih slučajeva raka dojke ili jajnika. Na osnovu toga može se proceniti da li je potrebno genetsko savetovanje, dodatna procena rizika ili raniji i intenzivniji nadzor. Genetsko testiranje, kada je indikовано, nije način da se sazna „da li ćete sigurno dobiti rak“, već alat koji može pomoći da se rizik bolje razume i da se kontrole prilagode konkretnoj osobi.
Autor: S.Paunović
