Sa krajem dugih letnjih dana i dolaskom jeseni ne menja se samo vreme, nego i nivo energije. Jutra mogu postati teža, koncentracija slabija, a popodnevni umor češći. Ako vam to zvuči poznato, niste jedini. Mnogi tokom ovog perioda primetno registruju promene u raspoloženju i osećaju energije.
Promena godišnjeg doba može uticati na biološki ritam tela, san i raspoloženje. Razumevanje tih promena može pomoći da lakše prilagodite svakodnevne navike i smanjite osećaj iscrpljenosti.
Zašto se javlja manjak energije?
Jedan od glavnih razloga jeste manja količina dnevnog svetla. Naše telo prati prirodni ciklus svetla i tame, odnosno cirkadijalni ritam koji utiče na spavanje i budnost. Sunčeva svetlost podstiče stvaranje serotonina, neurotransmitera povezanog sa raspoloženjem, dok mrak podstiče proizvodnju melatonina, hormona koji telu daje signal da je vreme za odmor.
Kada dani postanu kraći, povećana količina melatonina tokom dana kod nekih ljudi može doprineti pospanosti i manjku energije. Kod dela ljudi smanjena izloženost dnevnom svetlu povezuje se i sa sezonskim afektivnim poremećajem (SAP), oblikom depresivnog poremećaja koji se pojavljuje u određenom delu godine.
Kako vratiti energiju?
Iskoristite dnevno svetlo: Boravak napolju, čak i tokom oblačnih dana, može pomoći telu da se lakše prilagodi kraćim danima. Kratka jutarnja šetnja ili vreme provedeno na otvorenom mogu pozitivno uticati na ritam spavanja i budnosti.
Birajte hranu koja daje stabilnu energiju: Ovaj period često povezujemo sa kaloričnijom hranom, ali za održavanje energije važno je birati uravnotežene obroke sa voćem, povrćem, proteinima, zdravim mastima i celovitim žitaricama. Doručak bogat proteinima, poput jaja ili grčkog jogurta, može pomoći da energija tokom dana bude ujednačenija.
Obratite pažnju na vitamin D: Tokom jeseni i zime kod nekih ljudi može doći do manjka vitamina D zbog manjeg izlaganja suncu. Ako postoji sumnja na nedostatak, lekar može preporučiti proveru nivoa vitamina i eventualnu nadoknadu. Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u ribi, čija sjemenkama i orasima, takođe su deo uravnotežene ishrane.
Krećite se redovno: Umesto iscrpljujućih treninga, dovoljno je uvesti aktivnosti koje možete održavati i kada imate manje energije. Brza šetnja, vožnja bicikla ili joga mogu pomoći u poboljšanju raspoloženja i smanjenju osećaja umora.
Uredite rutinu spavanja: Kraći dani mogu povećati potrebu za snom, ali najvažnije je održavati redovan raspored odlaska na spavanje i buđenja. Dobro je ograničiti korišćenje mobilnog telefona i drugih ekrana pre spavanja jer plavo svetlo može otežati uspavljivanje.
Kada potražiti pomoć?
Iscrpljenost se obično može ublažiti promenama životnih navika, ali ako umor traje duže vreme ili značajno utiče na svakodnevni život, preporučuje se razgovor sa lekarom. Umor ponekad može biti povezan sa manjkom vitamina, problemima sa štitastom žlezdom ili drugim zdravstvenim stanjima. Male promene u rutini, više kretanja i boravak na dnevnom svetlu mogu pomoći da se lakše prilagodite dolasku hladnijih dana.
Autor: D.S.
