Ne vara, ne laže, obožava je, poštuje i uvek je tu kada zatreba — ali kada se zatvore vrata spavaće sobe, čarolija nestaje. Da li je ljubav dovoljna kada telo govori nešto sasvim drugo?
Postoji jedna neprijatna istina o vezama o kojoj se ne govori dovoljno: moguće je da je neko gotovo idealan partner, a da između vas seksualno jednostavno ne funkcioniše. Može da bude nežan, pažljiv, pouzdan i emocionalno dostupan, da vas nasmejava i da sa njim možete da zamislite budućnost — a da istovremeno nema one iskre zbog koje jedva čekate da ostanete sami. I upravo je zbog tog kontrasta takva situacija toliko zbunjujuća. Ako je „sve ostalo“ dobro, zašto jedan deo odnosa ne može jednostavno da se zanemari?
Problem je što seksualna kompatibilnost nije samo pitanje tehnike. Dvoje ljudi mogu vremenom da nauče šta prija onom drugom, da otvorenije razgovaraju o željama i da promene rutinu, ali seksualna želja uključuje i privlačnost, spontanost, osećaj bliskosti i način na koji partneri doživljavaju jedno drugo. Zato loš seks ponekad nije znak da je neko „loš u krevetu“, već da njih dvoje imaju potpuno različite potrebe. Ono što je jednoj osobi uzbudljivo, drugoj može biti potpuno ravnodušno.
Još komplikovanije postaje kada postoji ljubav, ali ne i želja. Partner može biti osoba kojoj se prvoj obraćate kada imate problem, sa kojom želite da putujete i gradite život, ali koju sve ređe želite da dodirnete na intiman način. Tada se često javlja krivica: „Kako mogu da volim nekoga toliko, a da ga ne želim?“ Odgovor je da emocionalna i seksualna privlačnost jesu povezane, ali nisu identične. Mogu postojati istovremeno, različitim intenzitetom, a ponekad se njihove putanje potpuno razdvoje.
Dobra vest je da „katastrofa u krevetu“ ne mora zauvek da ostane takva. Ako između partnera postoji privlačnost i obostrana želja da se problem reši, razgovor može napraviti ogromnu razliku. Mnogi parovi nikada zapravo ne kažu šta žele jer se plaše da će povrediti drugu osobu. Umesto iskrenog razgovora, biraju ćutanje, izgovore ili izbegavanje seksa. A što se duže ćuti, veći je prostor da frustracija preraste u osećaj odbacivanja.
Foto: Unsplash.com
Ipak, postoji granica koju svako mora sam da prepozna. Ako nema seksualne želje, nema volje za promenom i svaki pokušaj razgovora završava frustracijom, činjenica da je partner savršen u svim drugim segmentima ne briše taj problem. Isto tako, seksualna hemija ne mora svakog dana da bude filmska scena — duge veze prirodno prolaze kroz periode manje želje, stresa i promene intenziteta. Pravo pitanje zato možda nije: „Da li je seks dovoljno dobar?“ već: „Da li oboje želimo da pronađemo način da nam bude bolje?“ Ako je odgovor potvrdan, ono što danas deluje kao nespojivost možda je samo problem o kojem nikada niste naučili da razgovarate.
Autor: S.Paunović
