Kada nekome pružimo sigurnost onda kada sumnja u sebe, ne rešavamo njegov problem — već mu pokazujemo da ne mora kroz njega da prolazi sam.
U zdravom partnerskom odnosu nije važno samo koliko se zajedno smejete, već i kako se ponašate kada jedno od vas oseća strah, nesigurnost ili sumnju. Ponekad partneru nije potreban savet, objašnjenje ili brzo rešenje — već rečenica poput: „Tu sam“, „Verujem u tebe“ ili „Hajde da prođemo kroz ovo zajedno“. Takva podrška može da smanji osećaj usamljenosti i pošalje važnu poruku: tvoje emocije su prihvaćene i ne moraš da ih kriješ.
Ohrabrivanje, međutim, ne znači uveravati nekoga da je sve savršeno kada očigledno nije. Prava podrška podrazumeva da saslušamo partnera bez omalovažavanja njegovog straha. Umesto: „Ma nemaš razloga da se plašiš“, mnogo više može da znači: „Razumem zašto ti je ovo teško“. Time ne potvrđujemo da je strah opravdan, već pokazujemo da ozbiljno shvatamo osobu koja ga oseća.
Posebno je važno kako reagujemo kada partner sumnja u sebe. Rečenica „Znam koliko možeš“ ili podsećanje na nešto što je već uspešno prevazišao može mu pomoći da ponovo vidi sopstvenu snagu. Ohrabrivanje nije preuzimanje tuđeg problema niti donošenje odluka umesto partnera. Naprotiv, cilj je pružiti dovoljno sigurnosti da osoba sama pronađe hrabrost da napravi sledeći korak.
Upravo kroz ovakve male trenutke gradi se poverenje. Partner koji zna da će biti saslušan i kada je uplašen, zbunjen ili nesiguran ima više prostora da bude iskren. A iskrenost je jedan od temelja bliskosti — jer odnos u kojem moramo stalno da glumimo sigurnost i snagu teško može da bude zaista intiman. Nekada je zato najlepši oblik ljubavi jednostavno ostati pored nekoga dok ponovo ne pronađe veru u sebe.
Foto: Unsplash.com
Važno je, ipak, sačuvati granicu između podrške i stalnog spašavanja. Zdrav odnos ne znači da jedan partner uvek umiruje drugog, rešava njegove probleme ili preuzima odgovornost za njegovo raspoloženje. Zdrava podrška znači: „Uz tebe sam, verujem da možeš i pomoći ću ti koliko mogu“ — ali i „znam da je ovo nešto što ti na kraju moraš da prođeš svojim korakom“. Upravo u toj ravnoteži nastaje odnos u kojem se dvoje ljudi ne drže jedno za drugo iz straha, već jedno drugom daju sigurnost da mogu da rastu.
Autor: S.Paunović
