Pojedete obrok, a već nekoliko minuta kasnije tražite nešto slatko ili slano? Nije nužno da ste i dalje gladni — na osećaj sitosti utiču sastav hrane, brzina jedenja, navike, ali i način na koji mozak reaguje na ukusne namirnice.
Nekada završimo obrok, a već nekoliko minuta kasnije imamo osećaj da bismo mogli da pojedemo još nešto. Posebno se to dešava posle određene hrane, kada nas umesto prijatne sitosti prati želja za još jednim zalogajem, nečim slatkim ili grickalicama. Iako deluje kao da je telo jednostavno „gladno“, razlog može biti mnogo složeniji. Obrok koji je siromašan proteinima i vlaknima može kraće da nas drži sitim, dok veoma ukusna hrana lako podstiče želju da nastavimo da jedemo. Zato nije svaki osećaj „mogla bih još nešto“ znak da nam je zaista potreban novi obrok.
Veliku ulogu ima i ono što se nalazi na tanjiru. Hrana bogata proteinima i vlaknima uglavnom doprinosi dužem osećaju sitosti, dok obroci zasnovani pretežno na brzo svarljivim ugljenim hidratima mogu ostaviti utisak da bismo uskoro mogli ponovo nešto da pojedemo. To ne znači da su pecivo, testenina ili slatkiši „zabranjena hrana“, već da će obrok koji sadrži različite grupe namirnica često biti zasitniji. Nekada nije problem u količini hrane koju smo pojeli, već u tome što obrok jednostavno nije bio dovoljno uravnotežen.
Tu je i brzina kojom jedemo. Kada obrok pojedemo za nekoliko minuta, naročito dok gledamo telefon, televiziju ili radimo, lako je da ne obratimo dovoljno pažnje na signale tela. Osećaj sitosti takođe ne mora da se pojavi istog trenutka kada završimo poslednji zalogaj. Zato kratka pauza nakon obroka može da bude dovoljna da shvatimo da nam zapravo nije potrebno još hrane. Nekada smo već siti, samo našem telu treba malo vremena da nam to „saopšti“.
Ipak, postoji velika razlika između gladi i želje za određenom hranom. Možda nismo gladni, ali nam se baš jede čokolada koju imamo u fioci, kokice koje smo navikli da jedemo uz film ili kolač koji smo upravo videli. Miris, izgled, ukus, navika i sama dostupnost hrane mogu da pokrenu želju za jelom. Zato pitanje „Da li bih sada pojela bilo šta?“ može biti korisno. Ako bismo pojeli pravi obrok, verovatnije je da je u pitanju glad; ako nam se jede samo jedna konkretna stvar, možda je reč o želji, a ne o fizičkoj gladi.
Foto: Unsplash.com
Zato sledeći put kada pomislite „Kako sam opet gladna, a upravo sam jela?“, nemojte odmah zaključiti da je problem u vašem apetitu. Obratite pažnju na to šta ste jeli, koliko brzo ste jeli i da li vam se zaista jede bilo šta ili samo određena namirnica. Ne moramo da se odričemo hrane koju volimo niti da svaki osećaj gladi analiziramo do detalja. Dovoljno je da bolje upoznamo sopstvene signale — jer ponekad nam telo zaista traži još energije, a ponekad samo traži još jedan zalogaj uživanja.
Autor: S.Paunović
