Badem za srce važi za najdelotvorniji prirodni lek protiv lošeg holesterola. Ovo zdravo koštunjavo voće po svom nutritivnom sastavu, verovali ili ne, može da zameni meso ili hleb.
Simbolika i tradicija
Badem počinje da cveta početkom proleća, i to pre nego što olista, a pominje se i u Bibliji.
U brojnim kulturama smatra se simbolom ljubavi, sreće i zaštitnika porodice.
Stari Rimljani su badem bacali na venčanjima na mladence, dok u Švedskoj postoji običaj da se za Božić jedan badem krije u pudingu.
U srpskim pesmama pominje se kao drvo pod kojim počiva hajduk Veljko.
Zašto je badem zdrav i kako se koristi?
Slatki badem se koristi u ishrani, dok se gorki, zbog većeg sadržaja jedinjenja koja mogu osloboditi cijanid, uglavnom koristi u kozmetici i za aromatizovanje poslastica.
Bogat je vitaminom E, vitaminima B grupe, magnezijumom, kalcijumom, fosforom i korisnim nezasićenim mastima.
Zbog visoke kaloričnosti preporučuje se umerena količina, a kao praktična mera navodi se oko 6 do 10 badema dnevno.
Lekovita svojstva badema
Naučnici potvrđuju da su bademi delotvorni za smanjenje lošeg holesterola i poboljšanje zdravlja srca i krvnih sudova.
Jedenje badema sa ljuskom pomaže u sprečavanju srčanog udara i deluje protiv dijabetesa tipa 2.
Sadrži prirodne probiotike koji popravljaju crevnu floru, utiču na pravilan rad želuca, sprečavaju stvaranje kamena u žuči i poboljšavaju rad mozga.
Vitamin E povoljno utiče na kosu, nokte i kožu, podstiče stvaranje kolagena i sprečava nastanak bora.
U narodnoj medicini veruje se da je šaka badema dovoljna da prođe glavobolja, a preporučuje se i protiv gorušice.
Ulje badema se koristi za masaže bolnih zglobova i mišića, dok se čaj od bademovih ljuski pije protiv urinarnih infekcija, naročito kod ešerihije koli.
Autor: D.S.
