Sve više se govori o tome da deca teže sklapaju prijateljstva, povlače se u sebe ili radije biraju ekran nego igru sa vršnjacima. Stručnjaci upozoravaju da se socijalne veštine ne razvijaju same od sebe – one se uče kroz svakodnevne odnose, razgovore i iskustva.
Socijalizacija je mnogo više od upoznavanja druge dece. Ona podrazumeva učenje kako da podelimo, saslušamo drugoga, izrazimo neslaganje i rešimo sukob bez vređanja. Upravo kroz takve, naizgled obične situacije, dete postepeno razvija empatiju, samopouzdanje i osećaj pripadnosti grupi.
Jedan od izazova savremenog odrastanja jeste sve manje spontanih prilika za druženje. Vreme ispunjeno školskim obavezama, organizovanim aktivnostima i ekranima može ostaviti manje prostora za slobodnu igru, u kojoj deca sama dogovaraju pravila, prave kompromise i uče da podnose frustraciju. Digitalni sadržaji nisu sami po sebi prepreka socijalizaciji, ali ne mogu u potpunosti da zamene neposredan kontakt sa vršnjacima.
Važnu ulogu imaju i roditelji, često i onda kada toga nisu svesni. Kada odrasli rešavaju svaki dečji nesporazum, unapred uklanjaju svaku prepreku ili očekuju da dete uvek bude najbolje prihvaćeno, ono može imati manje prilika da samostalno razvija veštine potrebne za odnose sa drugima. Podrška je važna, ali jednako je važno dozvoliti detetu da pokuša, pogreši i pronađe sopstveno rešenje.
Ipak, nije svako dete koje voli samoću dete sa problemom socijalizacije. Neka deca su povučenija, sporije stiču poverenje ili im je potrebno više vremena da se opuste u grupi. Mnogo je važnije posmatrati da li dete želi kontakt sa drugima, da li uspeva da uspostavi makar nekoliko bliskih odnosa i da li ga teškoće u druženju vidno uznemiravaju. Razlike u temperamentu ne treba automatski poistovećivati sa socijalnim poteškoćama.
Foto: Unsplash.com
Najbolji način da se socijalne veštine razvijaju jeste kroz male, svakodnevne prilike: zajedničku igru, druženje sa vršnjacima, razgovor o osećanjima i učenje kako da se kaže „ne“ bez povređivanja drugih. Ako se dete uporno povlači, teško komunicira ili pokazuje izraženu uznemirenost u društvenim situacijama, razgovor sa vaspitačem, učiteljem ili dečjim psihologom može pomoći da se prepoznaju njegove potrebe. Cilj nije da svako dete postane najglasnije u društvu, već da nauči kako da pronađe svoje mesto među drugima.
Autor: S.Paunović
