Seksualna želja nije konstantna i ne zavisi isključivo od privlačnosti prema partneru. Na nju utiču hormoni, psihičko stanje, kvalitet odnosa, svakodnevne navike, ali i životne faze kroz koje prolazimo. Iako se često misli da muškarci uvek imaju izraženiji libido, a da je kod žena on mnogo promenljiviji, stvarnost je znatno složenija.
Seksualna želja, odnosno libido, predstavlja spoj fizičkih, emocionalnih i psiholoških faktora. Kod nekih ljudi javlja se spontano, dok se kod drugih razvija tek nakon bliskosti, nežnosti i seksualne stimulacije. Važno je znati da ne postoji univerzalna količina seksualne želje koja se smatra normalnom. Ona se menja tokom života, a povremeni periodi slabijeg interesovanja za intimnost ne moraju da znače da postoji problem u vezi ili sa zdravljem. Mnogo je važnije da li promena osobi smeta i utiče na njen kvalitet života.
Kod žena na libido značajno mogu uticati hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, perioda nakon porođaja i menopauze. Pad estrogena tokom menopauze može dovesti do vaginalne suvoće i neprijatnosti tokom odnosa, što posredno utiče i na želju za intimnošću. Međutim, hormoni nisu jedini faktor: umor, nedostatak sna, nezadovoljstvo sopstvenim telom, emocionalna udaljenost od partnera i svakodnevni pritisci mogu imati jednako važnu ulogu.
Ni muškarci nisu imuni na promene seksualne želje. Nivo testosterona može opadati sa godinama, ali na libido utiču i kvalitet sna, gojaznost, hronične bolesti, stres i psihičko zdravlje. Posebno je važno obratiti pažnju na dugotrajan umor, probleme sa erekcijom i smanjen seksualni interes, jer ponekad mogu ukazivati na hormonske ili metaboličke poremećaje. Ipak, nije svaka promena želje posledica niskog testosterona, pa samoinicijativno uzimanje hormonskih preparata nije dobro rešenje.
Jedan od najvećih zajedničkih neprijatelja seksualne želje kod oba pola jeste hronični stres. Kada su um i telo neprestano opterećeni obavezama, finansijskim brigama, nedostatkom vremena i nedovoljnim odmorom, seksualnost često pada na listi prioriteta. Na libido mogu uticati i pojedini lekovi, naročito neki antidepresivi, kao i određeni lekovi za krvni pritisak. Alkohol takođe može kratkoročno smanjiti inhibicije, ali preterana konzumacija može negativno uticati na seksualnu funkciju i želju. Zato je važno posmatrati celokupno zdravstveno i emocionalno stanje, a ne tražiti samo jedan uzrok.
Foto: Unsplash.com
Važnu ulogu ima i sam partnerski odnos. Nerazgovoreni problemi, nedostatak nežnosti, rutina, osećaj neprihvaćenosti i nedovoljno otvorena komunikacija mogu postepeno oslabiti želju za intimnošću. Rešenje zato nije u pritisku da seksualni život mora da izgleda na određeni način, već u razgovoru, međusobnom razumevanju i otkrivanju onoga što oboma prija. Ako promena libida traje, izaziva zabrinutost ili je praćena drugim simptomima, razgovor sa lekarom može pomoći da se utvrdi uzrok. Seksualna želja nije mera ljubavi, privlačnosti ili vrednosti jedne osobe, već deo zdravlja koji zaslužuje pažnju i razumevanje.
Autor: S.Paunović
