Postoji ogromna razlika između „nemam želju“ i „moja želja ne radi na dugme“.
Postoji jedna velika zabluda o seksualnoj želji: da ona treba da se pojavi sama od sebe, iznenada, kao signal koji telo pošalje kada ugleda pravu osobu. U stvarnosti, kod mnogih ljudi želja ne dolazi pre bliskosti — ona se pojavljuje tokom nje. To znači da neko može u početku da ne oseća nikakvu posebnu potrebu za seksom, a da se uz dodir, razgovor, nežnost ili atmosferu želja postepeno probudi. To nije manjak seksualnosti. To je samo drugačiji način na koji želja funkcioniše.
Zbog toga rečenica „nikad mi se ne traži“ ponekad zapravo znači „nikad nemam dovoljno prostora da mi se traži“. Umor, posao, svakodnevne obaveze, telefon koji stalno zvoni, briga o deci, stres ili osećaj da ste ceo dan bili dostupni svima drugima mogu da ostave vrlo malo prostora za sopstveno telo. Teško je očekivati da mozak u sekundi pređe iz režima „računi, obaveze, rokovi“ u režim intimnosti. Za neke ljude preduslov želje nije više seksa, već manje buke oko sebe.
Još jedna stvar pravi veliku razliku: osećaj sigurnosti. Neko može fizički biti veoma privlačan, ali ako se pored njega osećate procenjivano, požurivano ili kao da morate nešto da odradite, želja će teško dobiti prostor. S druge strane, kada nema pritiska da se mora završiti poljupcem, seksom ili bilo kakvim očekivanim ishodom, telo ponekad mnogo lakše reaguje. Paradoks je u tome što želja često dolazi upravo onda kada joj prestanemo naređivati da dođe.
Foto: Unsplash.com
Zato nije isto reći „ne želim seks“ i „trenutno nisam raspoložena, ali mogu da budem otvorena za bliskost“. Prva rečenica govori o granici i treba je poštovati. Druga opisuje mogućnost da se želja pojavi tek nakon što intimnost počne. Ključna stvar je da niko ne treba da se dodiruje ili upušta u seksualni odnos bez želje i pristanka. Ali isto tako, ne treba svaku želju koja se ne pojavljuje spontano unapred proglasiti problemom.
Možda zato seksualni život dugih veza često ne propada zato što su se partneri ohladili, već zato što očekuju da želja radi kao prekidač. A kod mnogih ljudi ona više liči na dimer — polako se pojačava kada postoje pravi uslovi. Nekome treba flert, nekome razgovor, nekome nežnost, nekome osećaj da nije požurivan. I kada to shvatimo, pitanje više nije samo „koliko često želiš seks?“, već mnogo zanimljivije: „Šta ti pomaže da poželiš?“
Autor: S.Paunović
