Neki ljudi bivše partnere iskreno prihvataju kao deo svoje prošlosti i veruju da ljubav može da promeni oblik, a da poštovanje, bliskost i prijateljstvo ostanu. Drugi, međutim, vrata nikada ne zatvaraju do kraja, jer negde u sebi čuvaju mogućnost da se ponovo dogodi nešto više od prijateljstva. Spolja, njihovo ponašanje može izgledati potpuno isto, ali motivi koji stoje iza njega često su sasvim različiti.
Postoje ljudi koji bivšeg partnera ne moraju da izbrišu iz života da bi nastavili dalje. Oni razumeju da činjenica da sa nekim više ne žele romantičnu vezu ne znači da je ta osoba odjednom izgubila sve svoje kvalitete, da su zajedničke uspomene postale bezvredne ili da međusobno poštovanje mora da nestane. Ljubav nije uvek osećanje koje opstaje samo dok postoji seksualna privlačnost, niti je svaka bliskost osuđena da se završi onog trenutka kada prestane partnerski odnos. Ponekad dvoje ljudi jednostavno shvate da nisu jedno za drugo u ljubavnom smislu, ali da i dalje dele humor, interesovanja, način razmišljanja i ljudsku povezanost koja može da opstane bez romantičnih očekivanja. Kada bivšeg partnera posmatramo kao celovitu osobu, a ne isključivo kroz ulogu koju je imao u našem emotivnom i seksualnom životu, postaje moguće da cenimo njegovo postojanje čak i kada više nemamo želju da budemo deo njegovog intimnog sveta.
Dvoje ljudi mogu da se dopisuju, povremeno čuju, čestitaju rođendane i iskreno se interesuju jedno za drugo, a da iza toga ne postoji skrivena namera. Ali isto ponašanje može da ima sasvim drugačiju pozadinu kada jedna osoba, makar i nesvesno, održava kontakt zato što ne želi da se odrekne mogućnosti da se odnos obnovi. Možda se nada pomirenju, možda čeka trenutak slabosti, možda joj prija pomisao da je i dalje poželjna, a možda ne želi vezu sa bivšim, ali bi joj odgovarala mogućnost povremenog seksualnog odnosa. U takvim situacijama kontakt nije samo prijateljska veza sa osobom iz prošlosti, već i način da se sačuva pristup nečemu što zapravo nikada nije potpuno pušteno. Razlika nije nužno u učestalosti dopisivanja, već u tome šta osoba želi da se dogodi ako se ukaže prilika. Jedno je biti u kontaktu zato što ti je neko drag, a drugo zato što se potajno nadaš da će se jednog dana ponovo otvoriti vrata koja si navodno zatvorio.
Seksualna privlačnost sama po sebi nije ni pogrešna ni problematična, čak ni kada postoji između bivših partnera. Problem nastaje kada se odnos predstavlja kao prijateljstvo, dok jedna strana drugu zapravo doživljava kao potencijalnu priliku za seks, potvrdu sopstvene poželjnosti ili rezervnu opciju za trenutke usamljenosti. Tada se postavlja pitanje da li nam je zaista stalo do osobe ili do osećaja koji nam ona pruža. Ako se javljamo bivšem samo kada nam nedostaje pažnja, kada trenutna veza ne funkcioniše ili kada želimo da proverimo da li još imamo uticaj na njega, možda ne čuvamo prijateljstvo, već sopstveni pristup nekadašnjoj intimnosti. Nasuprot tome, kada nekoga možemo da saslušamo, podržimo i iskreno mu poželimo sreću čak i ako više nikada nećemo biti njegov izbor za ljubav ili seks, tada postoji prostor za drugačiju vrstu povezanosti. To ne znači da prijateljstvo mora da bude potpuno lišeno privlačnosti, već da privlačnost ne sme da bude skriveni uslov na kojem se prijateljstvo zasniva.
Činjenica da je neko u kontaktu sa bivšim partnerom ne govori automatski ništa loše o njegovom karakteru, emotivnoj zrelosti ili sposobnosti da bude veran. Ljudi imaju različite životne priče, različite granice i različite načine na koje završavaju odnose. Ipak, problem može nastati kada se iza rečenice „mi smo samo prijatelji“ krije nešto što osoba ne bi bila spremna otvoreno da prizna ni sebi ni svom sadašnjem partneru. Ako se poruke skrivaju, ako se čeka prilika za susret nasamo uz nadu da bi moglo da dođe do seksa ili ako se bivši pažljivo čuva kao mogućnost za slučaj da sadašnja veza propadne, onda pitanje više nije samo prijateljstvo. Tada je važno razmotriti da li se poštuju dogovori i granice postojeće veze, kao i da li bi ponašanje ostalo isto kada ne bi postojala nikakva mogućnost romantične ili seksualne obnove. Transparentnost ne znači da partner mora da odobrava svaki kontakt, niti da neko treba da se odrekne svih prijateljstava zbog tuđe nesigurnosti. Ona znači da ne postoji potreba da se stvarni motivi prikrivaju iza bezazlenih objašnjenja.
Foto: Pixabay.com
Nije svaka bivša ljubav nešto što mora da se pretvori u neprijateljstvo, kao što ni svaki preostali kontakt nije dokaz da osećanja nikada nisu nestala. Ponekad je najzdraviji ishod da dvoje ljudi izgrade iskreno prijateljstvo, a ponekad je neophodna potpuna distanca kako bi se emocije smirile i svako nastavio svojim putem. Ne postoji univerzalno pravilo koje određuje šta je ispravno za sve, ali postoji važna razlika između prihvatanja da je neko nekada bio deo našeg života i potrebe da ga sačuvamo kao mogućnost za budućnost. Prava sloboda dolazi onda kada možemo da priznamo da nam je neko značio, a da zbog toga ne moramo zauvek da ostavimo otvorena vrata.
Možemo da volimo ono što smo imali, da poštujemo osobu koja je ostala i da istovremeno budemo potpuno iskreni u vezi sa tim da li želimo nešto više. Jer možda najveći pokazatelj da smo nekoga zaista pustili nije to što se više nikada ne čujemo, već to što nam više nije potrebno da u njegovom životu zauzimamo posebno mesto kako bismo znali da je ono što smo nekada imali bilo stvarno.
Autor: S.Paunović
