Nije svaki pogled u prošlost znak da neko nije srećan u sadašnjoj vezi, ali intimni snimci bivših partnerki otvaraju mnogo osetljivije pitanje od obične nostalgije. Gde se završava privatna seksualna fantazija, a počinje narušavanje poverenja prema sadašnjoj partnerki i privatnosti žena sa kojima je nekada bio?
Kada muškarac započne novu vezu, ne znači da automatski briše sva sećanja na prethodne odnose. Međutim, postoji razlika između uspomena na bivšu partnerku i svesnog vraćanja intimnim fotografijama ili snimcima koje su nastali u okviru nekadašnje veze. Ako takav sadržaj povremeno gleda iz seksualnih razloga, pitanje nije samo da li još nešto oseća prema bivšoj, već kakvo mesto prošlost ima u njegovom sadašnjem intimnom životu. Sama činjenica da je sačuvao fotografije ne dokazuje da vara partnerku, ali ni činjenica da više nema emotivna osećanja prema bivšoj ne znači da je takvo ponašanje automatski bezazleno.
Da li je to prevara zavisi i od granica koje partneri imaju u svojoj vezi. Za neke ljude seksualne fantazije i privatno gledanje erotskog sadržaja nisu oblik neverstva, dok drugi smatraju da namerno seksualno vraćanje intimnim snimcima bivših partnera prelazi granicu njihove veze. Ne postoji univerzalna definicija prevare koja odgovara svakom paru, ali skrivanje, laganje i svesno kršenje dogovorenih granica mogu ozbiljno narušiti poverenje. Važno je, zato, razlikovati samu seksualnu misao od postupka koji uključuje konkretnu osobu iz prošlosti i sadržaj koji je toj osobi pripadao.
Ipak, postoji i druga strana priče, o kojoj se često govori mnogo manje: pravo bivše partnerke na privatnost. To što je žena nekada pristala da bude fotografisana ili snimljena ne znači da je dala bezuslovnu dozvolu da se njen intimni sadržaj zauvek čuva i koristi u budućim seksualnim odnosima. Naročito je važno ne pretpostavljati da je pristanak na nastanak snimka isto što i pristanak na njegovo trajno čuvanje i korišćenje. Čak i kada sadržaj nikada nije podeljen sa trećim licem, pitanje je da li je njegovo čuvanje u skladu sa onim što je osoba očekivala i želela. Ako bivša partnerka nije pristala na takvo čuvanje ili je zatražila da se sadržaj obriše, njena granica mora da se poštuje.
Za sadašnju partnerku saznanje da muškarac i dalje gleda intimne snimke bivših može biti bolno čak i kada ne postoji kontakt između njega i tih žena. Može se pojaviti osećaj poređenja, pitanje da li je dovoljno poželjna ili sumnja u to da li je partner zaista emocionalno prisutan u sadašnjoj vezi. Takve reakcije ne znače nužno da je svaka nelagoda dokaz prevare, ali nisu ni osećanja koja treba automatski odbaciti kao ljubomoru. U zdravom odnosu partneri mogu da razgovaraju o tome šta im smeta, šta doživljavaju kao narušavanje intimnosti i koje granice žele da postave, bez omalovažavanja i optuživanja.
Foto: Unsplash.com
Možda je zato važnije pitanje od samog naziva „prevara” ono što takvo ponašanje govori o odgovornosti i poštovanju. Da li muškarac razume da intimni sadržaj bivše partnerke nije obična fotografija, već nešto što uključuje njenu privatnost? Da li je spreman da razgovara sa sadašnjom partnerkom o granicama koje su joj važne? I da li ume da prihvati da nešto što je njemu lično bezazleno drugoj osobi može predstavljati ozbiljno narušavanje poverenja?
Prošlost ne mora da nestane da bi nova veza bila iskrena, ali ne bi trebalo ni da postane prostor u kojem se tuđa intima čuva i koristi bez razmišljanja o posledicama. Vernost se ne svodi samo na pitanje da li je neko bio fizički sa drugom osobom, već i na dogovore, iskrenost i poštovanje koje partneri pokazuju jedno prema drugom.
Autor: S.Paunović
