Na Veliki petak, 1999. godine počela je jedna od najkrvavijih ali i najherojskijih bitaka u kojoj su pripadnici kopnene vojske Jugoslavije sprečile upad preko 30 UČK terorista podpomognutih NATO snagama. Sagovornici Pinka, koji su i sami učestvovali u borbama, opisali kako je sve izgledalo davne 1999.
Petar Mišić potporučnik u penziji, je govoreći za Pink otkrio kako je izgledala jedna od najkrvavijih borbi za vojsku Jugoslavije.
- 11 april 1999. godine, bio je 19 dan NATO agresije na Jugoslaviju, a treći dan početka kopnene agresije iz pravca Albanije. Toga dana je poginulo sedam vojnika i jedan podoficir. Tog dana su rejonu Merdara, i jato ptica bilo ubijeno, a poginula je i Bojana Tešović, najmlađa žrtva NATO agresije, a treća armija je tada proglasila jednostrano primirje, koje se pretvorilo u najkrvaviji Vaskrs - rekao je Mišić.
Foto: TV Pink Printscreen
On je podvukao da su konstantni napadi bili prisutni na celom frontu.
Nije samo 1999. godine napadnuta Karaula - Košare, napadi su bili na celom frontu. Agresor je zaustavljen na državnoj granici - dodao je Mišić.
Zamenik komandanta Karaule - Košare Saša Radojević je otkrio da su tokom agresija od strane NATO napada, izgubili čak 7 vojnika, među kojima je bio i jedan član starešina.
- Vaskrs je bio jedan od najtežih dana, tada se odlučivalo da li će oni probiti liniju Košara. Bilo je nas 115, i nas 6 starešina koji smo vodili tu grupu. Tu bitku su dobili vojnici u služenju redovnog vojnog roka. Motivacija vojnika je bila izuzetna, poginulo je sedam vojnika - objasnio je Radojević.
Foto: TV Pink Printscreen
Pukovnik u penziji Duško Šljivančanin se dotakao i velikog gubitka njegovog prijatelja i saborca, koji je, kako je istakao ostavio veliki trag u njegovom životu.
- To su bila konstantna dejstva, tu je učestvovalo 19 članica NATO pakta, a najviše je bilo od strane SAD. najteži trenutak je pogibija mog saborca, a samo bih rekao da smo moji vojnici uspeli da s epojavimo u Novom Pazaru, gde se održala počast našem drugu. Bilo je dirljivo i potresno. Ovo su ljudi heroji, i mislim da bi svi trebali da izađu i odaju počast tim ljudima - rekao je Šljivančanin.
