- Svaki dan bliže izborima za dokazanog lopova i patološkog lažova predstavlja novu planinu stresa, besa i frustracije, pa više nije u stanju ni jednu jedinu rečenicu da sastavi, a da njom ne upropasti – samog sebe. Obnevideo od mržnje prema Aleksandru Vučiću i sopstvene političke nemoći, uprkos silnim parama koje je uložio u obračun sa državom i njenim predsednikom, ovaj gazda tajkunsko – mafijaškog kartela iz bivšeg režima se pretvorio u obično histerično zapomagalo očajnički željno vlasti. Koje ne može da kontroliše sebe, a htelo bi da vlada državom - rekao je Orlić i dodao:

- Suočen sa jednom tužbom, histeriše i kuka: „Hoće da mi oduzmu pravo da dišem!“ – a hvali se kako je lično medije i sve koji govore o njegovom lopovluku tužio više od 150 puta? Razborito, nema šta. Današnju državu lažno optužuje za nekakav „reket“ – a njegova bivša stranka javno priznaje da je režim kojim je rukovodio Đilas reketirao sve u Srbiji, dojučerašnji saradnici ga imenuju da je to radio i lično? Pametno, nema šta. Tvrdi da ne vređa najodvratnije i najbljutavije Aleksandra Vučića – a onda te uvrede ponosno ponavlja? Ubedljivo, nema šta. Nudi narodu „izvinjenje“ – a ne pominje ni kao mogućnost da vrati sve ono što je tom narodu pokrao? Ohrabrujuće, nema šta. Laže o tuđim navodnim vezama sa kriminalcima – a sam se svako malo šepuri u društvu zlikovaca iz zemunskog klana, osuđenih dilera i najgorih kriminalaca? Dosledno, nema šta. Glumata i plače zbog „dece“ koju mu niko ne pominje, ni imena im ne zna – a njegovi tabloidi svakodnevno pozivaju na odstrel dece Aleksandra Vučića? Junački, nema šta.

Prema Orlićevim rečima, "optužuje mahniti tajkun za „laži“ predsednika države na temu penzija – koje jesu veće nego u vreme žute mafije, svakog meseca svaki penzioner se u to svojim očima uveri?"

Za strane investicije – kojih i imamo kao nikada, svake godine, od kojih je na stotine novih fabrika lično otvorio Aleksandar Vučić, a stotine hiljada ljudi koje zahvaljujući tim rezultatima odlaze na posao i vide ih sopstvenim očima svakoga jutra? Za Beograd na vodi – koji svaki čovek gleda sopstvenim očima kada god poželi, a sam Đilas ga je nekada hvalio, da bi potom tvrdio „od toga nema ništa“? Za politiku na Kosovu i Metohiji – gde danas složno kao nikada srpski narod stoji okupljen oko politike Aleksandra Vučića i svoje Srbije, a sam Đilas pljuje Briselski sporazum koji je javno podržavao dok je mislio da će od toga imati korist, da bi danas prešao na otvorenu podršku „nezavisnom Kosovu“ kroz usta svojih poverenika na KiM? Za rad države u vreme pandemije – a milioni ljudi su u ovoj zemlji vakcinisani upravo zahvaljujući toj državi na čijem je čelu Aleksandar Vučić, uključujući i samog Đilasa, koji besramno tvrdi da „vakcina nema“? Šta reče: ko je onda lažovčina u celoj ovoj priči? - upitao je Orlić i dodao:

- Ne pomaže histerija, ni arlauk propalog tajkuna kroz sve njegove medije, koliko drži u svojim gramzivim kandžama. Baš kao ni pare što mu ne pomažu. Ugled nema u narodu nikakav, a kakav je ugled Aleksandra Vučića – uveriće se ponovo već na proleće. I koliko je „Vučić isto što i Srbija“ reći će – sama Srbija. Neće to da određuje lupež koji je u politici ništa, a u narodu je još manje od toga. Dok sam sebe hrabri bulazneći o „milionima“ koje „predvodi“, taj narod mu se smeje. Pobrkao je u svom bunilu, izgleda, Đilas adute sa kojima raspolaže: žive ljude sa nagrabljenim novčanicama. Samo da ne počne sa parama i da priča, to tek ne bi valjalo.

Orlić ističe da sa narodom, kako je rekao, žuti tajkun, od svojih prokazani lopov i do besmisla loš lažov Dragan Đilas – nema šta ni da razgovara.

- Bednik koji više i ne krije da se nada kako će ga stranci posaditi na vlast, javno se preporučuje u tu svrhu i nekakvoj „novoj Vladi u Nemačkoj“, sa našim narodom i ovom državom nema baš ništa. Raskrstio je sa njima odavno, ubedljivo kao i sa svojom pameću. Pa sa čim onda misli da izađe pred Aleksandra Vučića i pošten, odgovoran narod Srbije – koji sigurno neće dozvoliti novu pljačku i pustošenje jedine zemlje koju mi imamo? I čemu se u tom jurišu bezumlja uopšte nada? Vidi li i čuje li - sebe? - upitao je Orlić.

Autor: