- Žele da rade i zarade. Zarada DA, milostinja NE. Žele da imaju svoj posao, svoja preduzeća, svoje zadruge, svoje zanatske radnje, ordinacije, biroe.. Za sve to su im neophodni bespovratni državni podsticaji da bi krenuli u posao. Očekuju i zahtevaju primenu koncepta pozitivne diskriminacije i to pre svega kada su u pitanju porezi i doprinosi: umanjenje stope PDV-a, ukidanje različitih taksi i nameta, ukidanje poreza na dobit, ali i širu društvenu afirmaciju neophodnosti kupovine njihovih proizvoda i usluga. Samo na taj način njihova startna pozicija biće izjednačena sa ostalim učesnicima na tržištu - izjavio je Krkobabić, povodom međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.

- Osobe sa invaliditetom, posebno one mlađe, obrazovane i stručno osposobljene čekaju i na granici su strpljenja. Samo ih u Beogradu ima oko 100 hiljada. Čekaju primenu usvojenog Zakona o socijalnom preduzetništvu, čekaju da konačno, pored javnog i realnog sektora privređivanja, zaživi i sektor socijalnog preduzetništva. Taj treći sektor, koji je realnost u svim evropskim državama (samo u Velikoj Britaniji učešće u BPD-u sektora socijalnog preduzetništva kreće se u rasponu većem od 10 posto) predstavlja neophodni korektivni sektor, bitan za marginalizovane socijalne grupe koje očigledno ova prva dva sektora namerno ili zlonamerno, i pored strogih zakonskih rešenja ne žele da prepoznaju i radno angažuju. Radije plaćaju kazne, a broj zaposlenih osoba sa invaliditetom je zanemarljiv - rekao je Krkobabić i dodao:

- Primer dobre prakse je hrabar iskorak Ministarstva za brigu o selu koje je bespovratnim sredstvima pomoglo oživljavanje i uspešno privredno funkcionisanje socijalnih zadruga – jedne u Vojvodini i jedne na jugu Srbije.