Rat u Ukrajini ušao je u 583. dan, a skoriji završetak borbi se ne nazire. Ruske snage proteklih dana lansirale su bespilotne letelice tipa "šahe" na ciljeve na jugoistoku Ukrajine, a pravac napada su bili Zaporožje i Dnjepropretovska oblast. Od početka sukoba strahuje se od potencijalnog oštećenja najveće nuklearke u Evropi.
Dalibor Arbutina, v.d. direktora JP „Nuklearni objekti Srbije", smatra da trenutno nema straha od akcidenata.
- Direktan pogodak u reaktor ne može izazvati akcident. Sam reaktor je zaštićen. Zaštita je polucilindričnog oblika, debljine 2,5 metra, od armiranog betona, tako da ni sam pogodak u reaktor ne može izazvati akcident - kaže Arbutina.
Kako kaže i bazeni sa radioaktivnom otpadom su zaštićeni betonom, imaju zaštitu od 70 cm.
- To je istrošeno radioaktivno gorivo koje je izvučeno iz reaktora i onda se pet godina čuva u tim bazenim, hladi se i onda ide u suvo spremište - rekao je Arbutina i dodao da ratne dejstva ne mogu da ugroze rad nuklearne alektrane.
Foto: TV Pink Printscreen
Međutim, postoji druga opcija - da ti reaktori, koji se hlade vodom pod pritiskom i on je ključan.
- Kada su počela ratna dejstva reaktori su isključeni, ali je i dalje neophodno hlađenje, dakle ljučni su voda i napajanje električnom energijom. Ako bi nestalo struje, prestale bi da rade pumpe pod pritiskom i to bi moglo dovesti do problema. Svaki reaktor ima i dizel agregate - objasnio je Arbutina.
Meteorolog Ivan Ristić kaže da ukoiko bi do akcidenta došlo tokom zimskih ili prolećnih meseci sve bi otišlo u Evropu.
Foto: TV Pink Printscreen
- Najlakša varjanta za Evropu bi bila da se to nešto desi preko leta, jer je tada mala šansa da radioaktivni otpad stigne do Evrope. Čim se formira sibirski anticiklon sve što bi se desilo u Ukrajni, otišlo bi u Evropu - rekao je Ristić.
Autor:
