Simboli iz ere nacističke saradnje ponovo su se pojavili u bivšoj jugoslovenskoj naciji, a lideri zajednice kažu da vlada u Zagrebu neće "da prihvati odgovornost“.
Među Jevrejima koji su se prošle nedelje okupili u devet gradova i mesta u Hrvatskoj u znak sećanja na Jom Hašoa - Dan sećanja na Holokaust, bio je i Darko Fišer, jedan od oko 140 preostalih preživelih iz ratnog režima čije su fašističke vođe smatrane još brutalnijim od nacista.
"Bilo je gore od Aušvica. Ovde su imali krematorijume i masovna ubistva, ali i fizičku i psihičku torturu. Bilo je izuzetno okrutno, posebno u Jasenovcu", rekao je 87-godišnji Fišer u nedavnom intervjuu. „Mnogi Jevreji, uključujući i neke od mojih rođaka, tamo su završili svoje živote. Preživeo sam samo igrom slučaja.“
Fišer je preživeo jer je njegov otac 1941. godine, kada je fašistički ustaški režim počeo da donosi antisemitske zakone, dogovorio da porodica napusti Hrvatsku. Njegov otac je ubijen 1944. nakon što su nacisti upali u Mađarsku, ali je ostatak porodice preživeo i vratio se u Hrvatsku nakon rata.
Sledećeg meseca obeležava se 80. godišnjica završetka Drugog svetskog rata, kao i sloma ustaškog režima, nacističke marionetske vlade formalno poznate kao Nezavisna Država Hrvatska. Na njenoj teritoriji — koja je obuhvatala veći deo današnje Hrvatske, kao i susednu Bosnu i delove današnje Srbije — nalazilo se oko 30 koncentracionih logora, uključujući Jasenovac i dva logora posebno za decu, Jastrebarsko i Sisak.
Tokom svoje terorističke vladavine, ustaški režim je progonio i ubijao stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i Hrvata koji su se protivili njegovoj vlasti. Katolička crkva je otvoreno sarađivala sa ustašama, čija je podrška uglavnom dolazila od mladića ruralnog, neobrazovanog porekla.
Danas je vlada balkanske nacije saveznik Izraela, rođen u jeku Holokausta. Ali u isto vreme, nacionalistički simpatizeri nekada zastrašujućih hrvatskih ustaša sve više dobijaju na svojoj retorici. Oni koji žele da suzbiju pronacističke izraze kažu da ne nailaze na značajnu podršku među zakonodavcima.
„Predložili smo da imamo isti zakon kao u Nemačkoj o nacističkoj simbolici, da bi to postalo krivično delo zatvorsko kažnjivo, a ne prekršaj kao što je sada, ali ništa se nije dogodilo“, rekao je Zoran Ferber (55) generalni sekretar Jevrejske zajednice Zagreb. „Ne možemo da predložimo zakon ako nas niko drugi ne podržava.
2016. godine, tadašnji predsednik Hrvatske pozirao je sa ustaškom zastavom tokom putovanja u Kanadu, uprkos tome što je ranije izrazio žaljenje zbog režima tokom državnog putovanja u Izrael. Danas simpatizeri nacionalista nastavljaju da koriste zabranjeni, ali sve više tolerisani slogan „Za Dom Spremni” (Odbrana domovine) – ustaški ekvivalent nacističkom „Sieg Heil”.
U znak koliko su nacistička osećanja rasprostranjena, Marko Perković, hrvatski pevač po imenu Tompson, poznat po svojim nacističkim simpatijama, prodao je više od 500.000 karata za koncert na otvorenom u julu.
Tena Banjeglav, koordinatorka programa: Centar za suočavanje s prošlošću, zagrebačke neprofitne organizacije, napominje da nacistički znakovi imaju moćnu simboliku za neke Hrvate.
„Normalni ljudi koji znaju šta su ovi simboli značili u prošlosti misle da bi to trebalo zabraniti“, rekla je ona. „S druge strane, etnički Hrvati ovaj pozdrav obično povezuju sa ratom protiv Srbije 1990-ih, a ne sa ustašama. Sa ovom trenutnom ekstremno desničarskom vladom, nema šanse da bude zabranjen.
Sadašnja vlada, kao i druge desničarske vlade u Evropi i šire, pokazala se poslednjih godina kao nepokolebljiv pristalica Izraela. Godine 2020, tadašnji ministar spoljnih poslova Izraela Gabi Aškenazi nazvao je Hrvatsku „jednom od naših najboljih prijatelja u Evropi“ i pozvao svog kolegu Gordana Grlića Radmana da premesti ambasadu zemlje iz Tel Aviva u Jerusalim.
Hrvatska je bila jedna od samo četiri članice Evropske unije koje su zajedno sa Izraelom i Sjedinjenim Državama glasale protiv rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se poziva na prekid vatre 27. oktobra 2023. godine, tri nedelje nakon što je Hamas napao Izrael i dana kada su izraelske trupe prvi put ušle u Gazu. (Ostale su bile Austrija, Češka i Mađarska, a rezolucija je doneta 120-14.)
Hrvatska vlada je u saopštenju za javnost rekla da „ne može podržati nacrt u kojem se ne pominje ili ne imenuje Hamas, koji je izvršio masakr nad civilima koji se smatra najsmrtonosnijim danom za Jevreje od Drugog svetskog rata“.
Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je oko 80% hrvatskih Jevreja, što je jedan od najvećih procenata u bilo kojoj zemlji u Evropi; Samo u Jasenovcu je 13.000 Jevreja pretučeno ili batinano na smrt, što je bilo toliko užasno da su čak i visoki nacistički oficiri upozoravali komandante logora da koriste humanije metode pogubljenja.
Pre 1941. na teritoriji pod kontrolom Nezavisne Države Hrvatske živelo je oko 39.000 Jevreja. U Hrvatskoj danas živi 1.300 Jevreja, uključujući preživele Holokaust starosti od 80 do 102 godine. Oko 1.000 Jevreja živi u Zagrebu, a manji broj u Osijeku, Splitu, Dubrovniku i još pet gradova, kaže Saša Cvetković, potpredsednik Jevrejske zajednice Zagreb.
„Mi smo ostaci jevrejske zajednice“, rekao je Cvetković (50), procenjujući da su 60 odsto Jevreja u Hrvatskoj stariji, a da svake godine umre 20 do 40 pripadnika. "Zamislite da za nekoliko godina, ako ne dobijemo pridošlice, naša deca će biti poslednja generacija. Za mene je to veoma tužno."
Banjeglav, nejevrejin koji pomaže u dokumentovanju ratnih zločina u okviru projekta koji je u toku, često posetiocima obilazi jevrejski Zagreb. Ključne atrakcije uključuju kompleks groblja Mirogoj na vrhu brda — na kojem se nalazi najmanje 1.500 jevrejskih nadgrobnih spomenika — kao i zagrebački Trg bana Jelačića, nekada uveliko jevrejski trgovački kvart, i parking u Praškoj ulici gde je prvobitna gradska sinagoga Aškenaza, izgrađena 1867. godine, uništena od strane ustaškog režima 1944.
Otprilike u to vreme, napomenula je, ustaški zapovednici su jadransko ostrvo Pag pretvorili u koncentracioni logor, "ali sada meštani ne žele da priznaju da je tamo bio. Tamo je 2015. godine otišla izraelska filmska ekipa da snimi dokumentarac i fizički je napadnuta".
(Stanovnici Paga su navodno pozvali policiju nakon što su uočili grupu u kojoj su bili izraelski filmaši i američki Jevrejin čija je majka bila zatvorena na Pagu. Policajci su posetiocima nakratko oduzeli pasoše, a zatim ih ispratili sa ostrva, prema izveštajima iz tog vremena.)
Ono što obilasci ne uključuju jesu spomen obeležja holokausta posvećena samo Jevrejima koje su ubili hrvatski fašisti.
„Mi kao jevrejska zajednica nemamo jedno obeležje samo Jevrejima koje su ustaše zverski ubili, jer su komunisti po dolasku na vlast 1945. godine pravili spomen obeležja žrtvama fašizma i nacističkog terora“, rekao je Cvetković. "Ali ko je ubio većinu Jevreja ovde? Budimo iskreni. Nisu to bili nacisti."
"Za poricanje Holokausta krivi čak i visoki državni zvaničnici"
Banjeglav je rekao da su za poricanje Holokausta krivi čak i visoki državni zvaničnici.
„Oni ne žele da prihvate odgovornost“, rekla je ona, napominjući da je Hrvatska 2023. godine imala rotirajuće predsedništvo Međunarodnog saveza za sećanje na holokaust sa sedištem u Berlinu. "Glavna tema je bila borba protiv negiranja i iskrivljavanja holokausta, ali sve što su radili bilo je bukvalno poricanje i iskrivljavanje. Svi događaji su bili na engleskom i ništa nije prevedeno, tako da hrvatska javnost nije ni znala da imamo predsedništvo."
Na glavnoj zagrebačkoj železničkoj stanici, bronzana skulptura visoka 12 metara ili skoro 40 stopa, posvećena pre tri godine, prikazuje zid kofera naslaganih u ogromnu gomilu, zajedno sa lokomotivom i pločom na engleskom, hebrejskom i hrvatskom u znak sećanja na žrtve Holokausta. Ipak, lokalne jevrejske grupe su se usprotivile tome, tvrdeći da spomenik zanemaruje ulogu ustaša u ubijanju Jevreja i umesto toga okrivljuje nacističku Nemačku.
„Tamo nikada neću ići“, rekao je Cvetković. „Za mene ovo nije spomenik, izgrađen je bez blagoslova jevrejske zajednice.
Autor: Jovana Nerić
