Nakon što su novinarke Vesna Veizović - urednica portala Vaseljenska, i Andrea Veskov - voditeljka televizije Informer, pokušale da prisustvuju ovogodišnjoj strukovnoj konferenciji Visokog saveta tužilaštva (VST) na Kopaoniku institucije koja bi, po definiciji, trebalo da štiti zakon, dostojanstvo i javni interes, one su se nasuprot tome našle izložene javnom poniženju od strane predsednika Saveta Branka Stamenkovića.
U saopštenju koje je juće ispred VST potpisao Stamenković (što retko čini) ove novinarke su, bez ikakvog osnova, opisane kao „neprijavljena lica koja se predstavljaju kao novinari, a ne pripadaju nijednom zakonom registrovanom mediju“.
Pomenuta formulacija je ne samo netačna, već je duboko ponižavajuća i sramna za instituciju koja je potpisuje.
Vesna Veizović je urednik medija koji je uredno registrovan u Registru medija, dok je Andrea Veskov zaposlena u televiziji Informer, takođe registrovanom mediju.
Obe imaju važeće novinarske legitimacije, dugogodišnje profesionalno iskustvo, i članice su novinarskih udruženja. Veizović redovni član Udruženja novinara Srbije i deo osnivačke skupštine Asocijacije novinara Srbije, a Andrea Veskov članica Asocijacije novinara Srbije.
Međutim, predsednik Saveta Branko Stamenković, umesto da se izvini zbog grube neistine i da ispoštuje zakonski zahtev za objavljivanje demantija, odlučio je da pokaže koliko su mu pojedini mediji nepoželjni.
Njegov jedini zvanični odgovor na dostavljeni zahtev za demanti saopštenja glasio je da je „zahtev neosnovan jer u saopštenju nije poimence naveden nijedan medij ni osoba“.
Takvo obrazloženje nije samo formalno uvredljivo, već i intelektualno ponižavajuće. Ne može se poništiti odgovornost jedne javne institucije samo zato što nije navela imena, ako je jasno da se iz konteksta zna o kome je reč.
Način na koji se Stamenković odnosi prema novinarima koji mu nisu po volji nedostojan je funkcije koju obavlja. Njegov odnos prema medijima već duže vreme otkriva obrazac ponašanja koji je bliži političkom PR-u nego institucionalnoj odgovornosti.
Očigledno je da Stamenković preferira novinare koji mu rade krizne odnose s javnošću, koji ga intervjuišu kao "reformatora“ i hvale uprkos nizu očiglednih kršenja zakona, dok sve ostale tretira kao uljeze i neprijatelje.
Posebno je poražavajuće što je upravo Branko Stamenković u Vrhovnom javnom tužilaštvu formalno postavljen za "kontakt tačku za bezbednost novinara“.
Umesto da tu ulogu shvati kao obavezu da zaštiti novinare od pritisaka i uvreda, on ih sam javno vređa i ponižava. Taj paradoks nije samo etički problem, već i poruka svim novinarima u Srbiji da će biti napadnuti ukoliko se usude da pitaju ono što nije dozvoljeno, odnosno ako ne pripadaju onom krugu novinara koje Stamenković javno preferira.
Autor: Pink.rs
