Za Srbiju je poruka jasna ovo nije pitanje prošlosti, već investicija u budućnost. Bez stabilne i održive populacione strukture, nema ni stabilne privrede, ni dugoročnog rasta Demografija kao ekonomska sudbina(Фото Танјуг/С.Р.)
Demografija više nije tiha statistika kojom se bave zavodi i stručni krugovi – ona je danas jedno od ključnih ekonomskih pitanja svake države. Broj stanovnika, njihova starosna struktura, radna sposobnost i migracioni tokovi direktno oblikuju privredni rast, fiskalnu stabilnost i dugoročnu održivost ekonomije. U tom smislu, demografska slika Srbije nije samo društveni izazov, već strateško pitanje razvoja.
Srbija se, kao i većina evropskih zemalja, suočava sa dugotrajnim trendom smanjenja broja stanovnika i starenja populacije. Sve manji broj novorođenih i sve veći udeo starijih građana stvaraju pritisak na tržište rada, penzioni sistem i javne finansije. Manje radno aktivnog stanovništva znači užu poresku bazu, sporiji privredni rast i povećanu potrebu da manji broj zaposlenih izdržava sve veći broj penzionera.
Ovaj odnos nije apstraktan. On se već danas ogleda u deficitima radne snage u pojedinim sektorima, rastu troškova rada i potrebi za uvozom radnika. U budućnosti, bez promene demografskih trendova, taj pritisak može da dovede do produžavanja radnog veka, pomeranja starosne granice za odlazak u penziju i povećanja opterećenja na radno aktivno stanovništvo. To nisu političke odluke, već ekonomska nužnost koja proizlazi iz same demografske strukture.
U tom kontekstu, važno je istaći da Srbija poslednjih godina pokušava da odgovori na ovaj izazov kroz pronatalitetne mere, podršku porodicama, subvencije za mlade i pokušaje da se deo dijaspore vrati ili ostane ekonomski vezan za zemlju. Efekti takvih politika nisu brzi, ali su dugoročno jedini održivi put ka stabilizaciji demografske i ekonomske slike.
Iskustva drugih zemalja dodatno potvrđuju koliko demografija može da oblikuje ekonomsku sudbinu. Kina je decenijama vodila politiku jednog deteta, vođena kratkoročnim ekonomskim racionalizmom i strahom od prenaseljenosti. Danas se suočava sa naglim starenjem stanovništva, smanjenjem radne snage i ozbiljnim izazovima za svoj dosadašnji model rasta. Posledice te politike tek dolaze na naplatu, a njihovo ublažavanje zahteva ogromne resurse i strukturne promene. Taj primer pokazuje koliko demografske odluke, čak i kada deluju racionalno u jednom trenutku, mogu dugoročno da ograniče ekonomski potencijal države.
Za Srbiju je poruka jasna: demografija nije pitanje prošlosti, već investicija u budućnost. Bez stabilne i održive populacione strukture, nema ni stabilne privrede, ni dugoročnog rasta. Tehnološki napredak, automatizacija i veštačka inteligencija mogu da ublaže deo problema, ali ne mogu u potpunosti da zamene ljudski faktor – potrošače, radnike i poreske obveznike.
Zato je demografska politika, u suštini, ekonomska politika najvišeg reda. Način na koji danas odgovaramo na demografske izazove odrediće ne samo privredne pokazatelje, već i ukupnu društvenu snagu Srbije u decenijama koje dolaze. U tom smislu, demografija nije samo broj ljudi – ona je mera budućnosti.
Ibro Ibrahimović
Savetnik potpredsednika vlade
