Stevandić iz Mađarske poručio Evropi: Ne odlučujte o nama bez nas i poštujte vlastite principe

Stevandić je na naglasio uverenje da je današnja rasprava o proširenju Evropske unije istovremeno rasprava o principima na kojima Evropa počiva.

„Želim da izrazim zahvalnost Mađarskoj i predsedniku Laslu Keveru na gostoprimstvu, ali i da posebno istaknem doslednu politiku premijera Viktora Orbana, koji je u više navrata jasno naglasio da je proširenje EU prema Jugoistočnoj Evropi pitanje strateške vizije, a ne kratkoročne političke taktike. Ta doslednost u stavovima, bez obzira na pritiske i promenjive političke okolnosti, pokazuje da se evropska politika može voditi principijelno i dugoročno“, rekao je Stevandić.

Međutim, dodao je on, upravo u tome leži jedan od ključnih problema današnjeg procesa proširenja - evropska nedoslednost, jer se često govori o „zamoru od proširenja“. Stevandić je rekao da je možda pravi problem nešto drugo - zamor od nedoslednosti.

„S jedne strane, od zemalja kandidata se zahteva puna primena evropskih standarda, vladavine prava i institucionalne transparentnosti. S druge strane, u pojedinim slučajevima se tolerišu ili čak podržavaju mehanizmi koji nisu u skladu sa tim istim principima. Proces evropskih integracija nije sporno pitanje za Republiku Srpsku. Mi podržavamo evropski put BiH. Ali evropski put ne može biti put ustavne erozije, niti put političke centralizacije koja nije rezultat unutrašnjeg dogovora“, naglasio je predsednik Narodne skupštine Republike Srpske.

On je podsetio da EU počiva na principu poštovanja nacionalnog identiteta i ustavnih struktura država članica. Takođe je rekao da Ugovor o EU, u svom članu 4, jasno predviđa da Unija poštuje nacionalni identitet država članica, uključujući njihove osnovne političke i ustavne strukture.

„Ako se taj princip primenjuje na države članice, onda mora biti poštovan i u procesu pristupanja. Zemlje se ne primaju u EU tako što im se ukidaju specifičnosti, već upravo sa svojim specifičnostima - ustavnim, kulturnim i institucionalnim.
BiH ima specifičnu ustavnu strukturu utemeljenu Dejtonskim mirovnim sporazumom. Republika Srpska je njen ustavni entitet sa jasno definisanim nadležnostima koje nisu predmet političkog eksperimenta, već međunarodno i pravno utvrđena činjenica. Ipak, u praksi postoji institucija visokog predstavnika sa takozvanim bonskim ovlašćenjima koja omogućava nametanje zakona i direktne intervencije u zakonodavni proces - ovlašćenja kakva ne postoje u institucionalnom okviru Evropske unije“, dodaje Stevandić.

Prema njegovim rečima, postavlja se suštinsko pitanje: kako je moguće zahtevati pune evropske standarde, a istovremeno održavati mehanizam koji odstupa od principa vladavine prava i demokratskog legitimiteta? Ako Evropa insistira na vladavini prava, nastavio je Stevandić, onda ona mora biti univerzalna, a ako govorimo o demokratiji, odluke moraju donositi izabrane institucije. On je poručio da se stabilnost BiH ne može graditi na instrumentu bonskih ovlašćenja, nego isključivo na unutrašnjem dogovoru konstitutivnih naroda i entiteta.

„Republika Srpska ostaje posvećena dijalogu. Mi ne odbijamo razgovore. Naprotiv, mi ih tražimo. Ali dijalog podrazumeva ravnopravnost, a ravnopravnost znači da niko nema pravo da odlučuje u ime drugih. Jugoistočna Evropa nije periferija Evrope. Ona je njen istorijski i geopolitički dio. Dugotrajna neizvesnost u procesu proširenja slabi reformsku motivaciju i stvara prostor za nestabilnost“, istakao je on.

U aktuelnim globalnim okolnostima, u kojima su brojna žarišta nestabilnosti van Evrope izrazito neizvesna, kaže Stevandić, primetno je da su SAD pokazale pragmatizam kada je reč o očuvanju mira na evropskom prostoru. Takav pristup, usmeren ka stabilnosti i izbegavanju eskalacija, zaslužuje ozbiljnu pažnju, smatra predsednik parlamenta.

On je upozorio da EU ne sme stvarati utisak podele na zemlje „prvog“ i „drugog“ reda, nego proces proširenja mora biti zasnovan na ravnopravnosti i poštovanju specifičnosti svake države, a ne na evropskom fanatizmu koji podstiče isključivost, produbljuje, podele i udaljava Uniju od njenih izvornih principa mira i dogovora.

Stevandić je naglasio principe koji smatra suštinskim za evropsku budućnost regiona.

„O Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini mora se razgovarati sa nama, a ne o nama. Bez uključivanja legitimno izabranih institucija nema trajnog rešenja. Bez unutrašnjeg dogovora nema stabilnosti. Bez poštovanja ustavnih specifičnosti nema uspešne integracije. Evropa se gradi na raznolikosti, a ne na uniformnosti. Gradi se na principima, a ne na izuzecima. Gradi se na dogovoru, a ne na nametanju. I zato dozvolite da zaključim jasnom i nedvosmislenom porukom Evropskoj uniji: Razgovarajte sa nama. Ne odlučujte o nama bez nas“, zaključio je Stevandić.

O ekonomiji

Stevandić je u drugom delu Konferencije govorio i o temi „Ekonomske investicije i energetska povezanost: izazovi i mogućnosti u Jugoistočnoj Evropi“. Njegova prva poruka glasila je: „Ako želimo stabilan region, onda moramo govoriti o ekonomiji, investicijama i energiji - konkretno i odgovorno“.

Stevandić je naglasio da BiH raspolaže značajnim energetskim potencijalom, posebno u oblasti hidroenergije, dok Republika Srpska u tom segmentu ima važne kapacitete koji mogu biti deo šire regionalne energetske mreže.

„Energetska sigurnost danas nije pitanje ideologije, već održivosti. Bez stabilnog snabdevanja energijom nema industrijskog razvoja. Bez industrijskog razvoja nema novih investicija. A bez investicija nema demografske i socijalne stabilnosti. Zato je za region od ključnog značaja diversifikacija izvora snabdevanja, izgradnja interkonektora i jačanje regionalne saradnje u oblasti energetike. Povezanost ne znači zavisnost - ona znači otpornost“, jasan je predsednik Narodne skupštine Srpske.

Kako je dodao, pored energije, neophodno je ubrzati razvoj saobraćajne infrastrukture koja povezuje Zapadni Balkan sa Centralnom Evropom, uključujući zemlje Višegradske grupe.

„Investitori ne dolaze tamo gde postoji neizvesnost. Upravo zato parlamenti imaju ključnu ulogu - zakonodavna stabilnost i pravna sigurnost temelj su svakog ozbiljnog investicionog ciklusa. U vremenu globalnih poremećaja i energetskih šokova, region Jugoistočne Evrope mora težiti većoj otpornosti. To znači više koordinacije, više zajedničkih projekata i manje administrativnih barijera“, izjavio je Stevandić.

Istovremeno, on ističe da EU ne sme izgubiti geopolitički balans niti postati talac isključivo briselske administracije. Dakle, dodao je Stevandić, Unija neće zaokružiti svoje prisustvo na celom kontinentu ukoliko narode i države Zapadnog Balkana.

Autor: A.A.