Iako je godinama uz pevača, retko se pojavljuje u javnosti, a malo ko zna kakvu je karijeru izgradila.
Supruga pevača Ace Pejovića, Biljana, retko se pojavljuje u javnosti i godinama uspešno izbegava medijsku pažnju.
Iako je svom suprugu najveća podrška, privatni život i karijeru oduvek je držala daleko od očiju javnosti.
Malo ko zna da je Biljana doktor ekonomskih nauka. Ona je doktorat odbranila 2018. godine, i to sa najvišom ocenom.
Foto: E-Stock/Časlav Vukojičić
Njihova porodica pre nekoliko godina prošla je kroz izuzetno težak period kada je Biljana doživela ozbiljan zdravstveni problem usled aneurizme.
Njeno stanje tada je bilo životno ugroženo, a Aca je više puta govorio koliko mu je taj period bio jedan od najtežih u životu.
Danas Biljana uživa sa suprugom i njihove tri ćerke, dok se i dalje retko pojavljuje u javnosti.
Pored zavidne akademske karijere, Biljana je godinama najveća podrška suprugu i potpuno je posvećena njihovoj porodici. Ipak, jedan od najtežih trenutaka u životu Ace Pejovića dogodio se kada se njegova supruga borila za život nakon ozbiljnog zdravstvenog problema.
- Biljana je bila zdrava žena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to urođeno i to dve na očnim aortama. Tri dana se žalila da je glava bolela, ali ništa nešto drugačije nego inače. Taj dan samo se srušila u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i odmah su je odveli u Urgentni centar - pričao je Aco i nastavio:
- To iščekivanje tamo, dok ona leži na stolu, ću zauvek pamtiti. Te ružne scene koje čovek mora da gleda, kako iznose svakih pola sata po jedno telo u crnim kesama, samo sediš i čekaš i prolazi ti kroz glavu da doktor izađe i kaže tebi "to je to". Tad sam zvao, pošto imam puno prijatelja doktora sa kojima se družim, i odmah su mi pritekli u pomoć. Doduše jedna mlada doktorka me je uvela unutra, tad nisam znao uopšte šta su aneurizme, bila je mlada pa mi je delovala neiskusno, ali ne zameram joj. Ona je rekla, da se ona pita, ona bi je ostavila da je prati do ujutru, što bi bilo 100 odsto kobno za nju, jer je morala odmah na operaciju. Od 1.000 jedno preživi, kad pukne aneurizma, to su mi kasnije rekli. Onda je došao moj prijatelj i doktor Zoran i brzo su je prebacili na neurohirurgiju i tu je doktor Tasić prihvatio i danas sam mu zahvalan kao bratu. To se sve dešava u 12 uveče - prisetio se Aco i dodao:
Foto: E-Stock/Časlav Vukojičić
Cela srpska estrada bila je uz mene
- Te večeri ne mogu zaboraviti, cela srpska estrada je bila kod mene. Tad sam shvatio da su mi pravi prijatelji, pokazali su mi ljubav i poštovanje. Toliko su mi snage dale kolege, od Cece, Brene, Bobe, Zorice i Kemiša, Bekute i Mrke, Žike Jakšića, Raka Marić, Lukas, Tropiko, ne znam ko nije bio u Urgentnom uz mene, došli su svi u bolnicu. Bilo je 150 ljudi od toga 70 odsto sa estrade. Sećam se, kreću da je vode na operaciju i zovu moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put da je vide. Šest i po sati je trajala operacija, mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom - ispričao je Pejović te dodao da je nakon operacije krenula nova borba za Biljanin život.
- Posle operacije bilo je užas videti je kako leži obrijane glave, sa rezovima. Posle toga užas je bio klincima objasniti šta su mogući scenariji. Nisam dozvolio nikome da mi dolazi kući, hteo sam da budem sam sa svojom decom, i onda sednem, zagrlim ih i kažem - možemo da ostanemo bez mame, ali sve to prođe, izdrži nekako čovek. Sve vreme mi je bila na pameti ta Cecina pesma “Živ se čovek na sve navikne”. Te prve večeri, od stresa ili čega već, desi se da starija ćerka ima neko trovanje, spava u kupatilu pored šolje. Srednja ima problem sa zubom, najmlađa dobije temperaturu u pola noći. Zovem doktora da da infuziju starijoj ćerki i onda kad ih smestim u krevet, odem u svoju sobu i iz sve glasa se derem i vrištim i molim Bilju da ne umre i da me ne ostavi.
Autor: Teodora Mladenović
