Postoje fudbaleri koji ostave trag u jednom klubu, a postoje porodice čije prezime postane deo njegove istorije. Kada je reč o Interu, prezime Stanković odavno nije vezano samo za Dejana.
Deki je u Milanu osvajao titule, Ligu šampiona i postao član Interove Kuće slavnih, a uz „neroazure“ odrastala su i njegova tri sina – Stefan, Filip i Aleksandar. Fudbal i Inter bili su važan deo njihovog detinjstva, dok su Filip i Aleksandar prošli kroz omladinski sistem italijanskog velikana i kasnije krenuli u profesionalne karijere.
Tako je priča o jednom od najboljih srpskih fudbalera svoje generacije vremenom prerasla u priču o pravoj fudbalskoj dinastiji Stanković.
Deki je u Interu postao legenda
Dejan Stanković stigao je u Inter iz Lacija početkom 2004. godine i u Milanu ostao gotovo deceniju. Za „neroazure“ je odigrao 326 utakmica i postigao 42 gola, ali njegov značaj za klub daleko prevazilazi statistiku.
Sa Interom je osvojio pet titula prvaka Italije, četiri Kupa Italije, četiri Superkupa, Svetsko klupsko prvenstvo i, kao krunu jedne velike generacije, Ligu šampiona 2010. godine. Ukupno je sa klubom osvojio 15 trofeja, a Inter ga je 2019. uvrstio u svoju Kuću slavnih.
Dok je Deki pisao istoriju na terenu, njegova tri sina odrastala su u fudbalskom okruženju Milana. Inter za porodicu Stanković zato nikada nije bio samo klub u kojem je otac zarađivao za život, već mesto uz koje su vezane godine njihovog porodičnog života.
Murinjo gledao kako se braća Stanković igraju loptom
Posebno zanimljiv detalj iz tog perioda otkrio je upravo Inter u priči posvećenoj Aleksandru Stankoviću. Najmlađi Dekijev sin rođen je 3. avgusta 2005. godine u Milanu, u vreme kada je njegov otac već nosio crno-plavi dres.
Foto: Tanjug/VLADIMIR ŠPORČIĆ
Aleksandar je kao mali izlazio na teren San Sira tokom proslava Interovih titula, a jedno od njegovih ranih fudbalskih sećanja vezano je za trening-centar kluba u Apijano Đentileu. Tamo se sa braćom igrao loptom dok ih je, prema priči koju je objavio Inter, sa strane posmatrao Žoze Murinjo.
Teško je zamisliti fudbalskije detinjstvo. Njihov otac trenirao je u ekipi koja će 2010. pokoriti Evropu, Murinjo je predvodio tim, a oko njih su bili Havijer Zaneti, Vesli Snajder, Dijego Milito, Samuel Eto, Esteban Kambijaso i druge zvezde jednog od najboljih Interovih timova svih vremena.
Za trojicu dečaka Stanković, međutim, takvo okruženje bilo je deo odrastanja.
Filip postao kapiten šampionske generacije Intera
Srednji sin Filip Stanković, rođen 2002. godine, izabrao je drugačiju poziciju od oca – postao je golman. Prošao je veliki deo omladinskog sistema Intera, ali nije ostao upamćen samo kao „sin Dejana Stankovića“.
Filip je stigao i do kapitenske trake Interove U17 ekipe. Kao kapiten je 2019. predvodio generaciju koja je osvojila titulu prvaka Italije pobedom protiv Rome u finalu, a klub je tada posebno isticao činjenicu da pehar u crno-plavom podiže sin jednog od svojih velikana.
Simbolika je bila velika. Godinama ranije Deki je podizao trofeje kao igrač prvog tima, a sada je jedan od njegovih sinova sa kapitenskom trakom oko ruke slavio titulu u istom klubu.
Veliko prezime, međutim, Filipu nije garantovalo mesto među seniorima. Morao je da potraži minute van Intera, pa je branio za Volendam i Sampdoriju, a potom nastavio profesionalnu karijeru u Italiji.
Aleksandar krenuo očevim putem
Ako je Filip izborom golmanske pozicije krenuo drugačijim putem, najmlađi Aleksandar je po mnogo čemu bliži fudbalskom profilu svog oca. Igra u veznom redu, prošao je Interovu omladinsku školu i stigao do kapitenske trake Primavere.
Aleksandar se Interovom sistemu priključio kao dečak, prošao mlađe kategorije i potpisao profesionalni ugovor. Ipak, umesto da čeka priliku samo zbog prezimena koje u Milanu ima ogromnu težinu, odlučio je da seniorske minute potraži na drugom mestu.
Odlazak u švajcarski Lucern pokazao se kao važan potez. Dobio je ozbiljnu minutažu među seniorima i skrenuo pažnju igrama u veznom redu, nakon čega je usledio novi korak u karijeri i transfer u Klub Briž.
Tako je prezime Stanković ponovo stiglo i na veliku evropsku scenu. Gotovo dve decenije nakon što je Deki igrao najveće utakmice u dresu Intera, Aleksandar je počeo da gradi sopstveno ime u evropskom fudbalu.
Foto: Beta/Branislav Božić
Inter nije zaboravio prezime Stanković
Posebno je zanimljivo što Inter ni posle Aleksandrovog odlaska nije prestao pažljivo da prati njegov razvoj. Italijanski klub je prilikom transfera sačuvao mehanizme koji mu omogućavaju da u budućnosti ponovo reaguje ukoliko proceni da je mladi srpski vezista spreman za povratak.
Aleksandar je u međuvremenu nastavio da napreduje, a pažnju je privukao i van Italije. Njegova karijera tek ulazi u ozbiljnu fazu, pa ostaje otvoreno pitanje da li bi jednog dana mogao da napravi ono što bi za porodicu Stanković predstavljalo zatvaranje velikog fudbalskog kruga – da obuče dres prvog tima Intera koji je njegov otac nosio gotovo deset godina.
Četiri Stankovića i jedan klub
Priča porodice Stanković zato prevazilazi uobičajenu priču o slavnom ocu i sinovima koji su izabrali isti sport. Deki je u Milano došao kao veliki fudbaler i postao legenda Intera, dok su njegovi sinovi u tom gradu praktično odrasli uz fudbal.
Stefan je bio deo tog fudbalskog odrastanja, Filip je prošao Interovu školu i kao kapiten podigao trofej sa U17 ekipom, dok je Aleksandar prošao omladinski pogon, nosio kapitensku traku Primavere i krenuo u ozbiljnu seniorsku karijeru.
Možda zato najbolju sliku čitave priče ne predstavlja nijedan trofej. To je prizor iz Apijano Đentilea: Dejan Stanković trenira sa jednim od najboljih timova Evrope, Žoze Murinjo je pored terena, a trojica njegovih sinova igraju se loptom.
Tada niko nije mogao da zna gde će ih fudbal odvesti. Danas je jasno da Stanković u Interu više nije samo ime jednog legendarnog srpskog fudbalera.
Postalo je prezime jedne fudbalske dinastije.
