Putin kaže da želi da zaštiti one koji su bili podvrgnuti "maltretiranju i genocidu od strane režima u Kijevu". Kaže da namerava da demilitarizuje i "denacifikuje" Ukrajinu, ali ne i da je okupira.

Njegove reči zapadni mediji ocenjuju kao "jezik čoveka čiji je pogled i na prošlost i na sadašnju stvarnost potpuno iskrivljen".

Nema genocida u istočnoj Ukrajini, čijim je stanovnicima podelio pasoše da ih sada naziva svojim ljudima. To nije zemlja preplavljena krajnjom desnicom; postoje neonacistički elementi, ali ih ima i u mnogim drugim evropskim zemljama, uključujući Rusiju. Ovo nije nacistička Nemačka - to je slobodna, suverena, nezavisna država sa progresivnim, demokratski nastrojenim narodom, navodi Sky News.

Pa ipak, Putinov um se stalno vraća na Drugi svetski rat. On je u svom 28-minutnom govoru kojim je najavio "specijalnu vojnu akciju" protiv Ukrajine rekao da su pokušaji smirivanja agresora 1941. godine greška, koju Rusija neće ponoviti. On je rekao da je Sovjetski Savez "do poslednjeg trenutka pokušavao da ne isprovocira potencijalnog agresora" i da Rusija "nema pravo" da to ponovi.

Da ne bude greške, objašnjava Sky News, Rusija je ovde agresor. Ukrajina ne predstavlja pretnju Rusiji. I kakvu god sliku Putinovi propagandisti pokušali da oslikaju, imaće težak zadatak da ubede celokupnu rusku javnost da je ovaj užasni napad na njihovog suseda iole opravdan, posebno ako se on progura van granica Donjecke i Luganske oblasti, gde je, čini se, najveći deo borbe sada koncentrisan.

Šta Putin misli?

Zašto sada? Mnoštvo faktora. Prvo pogledati emocionalni faktor, jer smo kroz dva govora i televizijsku sednicu Saveta bezbednosti na kojoj se ponašao kao šef sovjetskog politbiroa nedavno imali veoma neprijatne poglede na to preterano postavljeno pitanje od milion dolara: Šta Vladimir Putin misli?

On ima 69 godina i zakopao se u istorijske udžbenike kako bi za sebe razvio duboko uvrnut pogled na Ukrajinu i prošlost Rusije koji je prvi otkrio u svom eseju o ruskom i ukrajinskom istorijskom jedinstvu prošlog leta. I, kao što dokazuje njegovo javno poniženje šefa ruske spoljne obaveštajne službe na sednici Saveta bezbednosti u ponedeljak, čini se da sve više sam formira i donosi svoje odluke.

Dar strateške prednosti

Zatim, tu su strateška pitanja. SkyNews piše da mu je Belorusija u suštini pala u krilo, nakon što je beloruski lider zatražio pomoć od Rusije da uspostavi red posle ogromnih uličnih protesta u avgustu 2020. Putin je iznenada dobio vojnu etapu sa koje je krenuo u napad, tik severno od najvećih gradova Ukrajine, Kijeva i Harkova.

Zatim su tu bila domaća ukrajinska pitanja koja su izgleda bila uznemirujuća. Viktor Medvedčuk je ukrajinski političar i biznismen i veliki Putinov prijatelj. On je navodno kum Putinovoj ćerki i bio je predsednikove oči, uši u Ukrajini sve dok nije optužen za izdaju i stavljen u kućni pritvor. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ciljao je proruske TV stanice i pojačao svoje napore na širem planu da se suprotstavi uticaju Kremlja na unutrašnjem planu. Takođe je započeo ponovni napor za članstvo u NATO. To su za ruskog lidera bile kapi koje su prelile čašu.

Oslabljeni ukrajinski lider

Takođe je bio svestan da mlada ukrajinska demokratija nije politički ni ekonomski najstabilnija i da popularnost predsednika Zelenskog opada, posebno imajući u vidu činjenicu da nije uspeo da reši ratno pitanje kako je obećao u kampanji. Putin bi mogao da oslika zemlju kao "beznadežan slučaj" i kao primer mana liberalne demokratije.

Naravno, nikada ne možemo znati šta sve prolazi kroz glavu jednog čoveka, a bivši KGB-ovac ne odaje svoje tajne.

Ali Vladimir Putin je izabrao svoj trenutak u istoriji i to je sada. Mora da se nada da će to poremetiti zapadnu hegemoniju. Mora da veruje da će to poslužiti njegovom istorijskom nasleđu. Možda se pokaže da nije u pravu, ali možda i nije. To je ono na šta se kocka.