Zagađenje koje zagreva planetu utrostručilo je broj smrtnih slučajeva tokom "tiho razarajućeg" toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu krajem juna, pokazuje preliminarna analiza sprovedena u dvanaest gradova.
Stručnjaci upozoravaju da se zdravstvena kriza pogoršava, a da se pritom ignoriše.
Naučnici procenjuju da je visoka temperatura između 23. juna i 2. jula odnela 2.300 života u 12 velikih evropskih gradova. Od tog broja, 1.500 smrtnih slučajeva pripisuje se klimatskim promenama koje su dodatno zagrejale planetu i pojačale ekstremne temperature.
U apsolutnim brojevima, najteže pogođen grad bio je Milano - od ukupno 499 smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama, 317 je povezano sa klimatskim promenama.
Slede Pariz i Barselona. U Londonu je zabeleženo 273 smrti izazvanih vrućinama, od kojih je 171 smrt pripisana ljudskom uticaju na klimu.
- Ova studija pokazuje zašto se toplotni talasi nazivaju tihim ubicama - rekao je epidemiolog Malkom Mistri sa Londonske škole higijene i tropske medicine, jedan od autora istraživanja.
- Iako su u Španiji, Francuskoj i Italiji zvanično prijavljeni samo pojedinačni smrtni slučajevi, stvarni broj preminulih je daleko veći zbog ekstremnih temperatura.
Foto: Tanjug AP/Andrew Medichini
Brza analiza koju je sproveo istraživački tim World Weather Attribution (još uvek nije prošla recenziju) koristi proverene metode i zaključuje da su klimatske promene odgovorne za dve trećine zabeleženih smrti.
Studija takođe otkriva da su stariji ljudi najugroženiji - čak 88% smrtnih slučajeva povezanih sa klimatskim promenama desilo se kod osoba starijih od 65 godina.
Naučnici ističu da je ekstremna vrućina "nedovoljno prepoznata" pretnja jer većina žrtava umire daleko od očiju javnosti u svojim domovima i bolnicama, bez velikog medijskog izveštavanja.
- Toplotni talasi ne ostavljaju iza sebe vidljive tragove razaranja kao požari ili oluje - rekao je koautor studije Ben Klark, klimatski naučnik sa Imperijal koledža u Londonu.
- Njihovi efekti su nevidljivi, ali tihi i razorni. Razlika od samo 2 do 3 stepena može odlučiti između života i smrti za hiljade ljudi.
Korišćenjem epidemioloških modela, naučnici su analizirali smrtnost izazvanu toplotom u gradovima poput Pariza, Londona, Madrida i Rima tokom desetodnevnog perioda.
Foto: Tanjug AP/Andrew Medichini
Zatim su te podatke uporedili sa scenarijem sveta bez ljudskog uticaja na klimu - bez sagorevanja fosilnih goriva i uništavanja prirode.
Ipak, upozoravaju da su odnosi između temperature i smrtnosti u modelima zasnovani na podacima do 2019. godine, te možda ne uzimaju u obzir koliko su se pojedini gradovi u međuvremenu prilagodili toplijoj klimi.
Otkriveno je da su klimatske promene dovele do porasta temperature i do 4°C u nekim gradovima, što je rezultiralo sa dodatnih 1.500 smrti.
Ova brojka je veća od one zabeležene tokom drugih vremenskih nepogoda povezanih s fosilnim gorivima – kao što su poplave u Španiji 2024. godine u kojima je stradalo 224 ljudi, i poplave u severozapadnoj Evropi 2021. kada je život izgubilo 243 ljudi.
Ranija istraživanja pokazala su da u proseku oko 44.000 ljudi godišnje umre od posledica vrućine u Evropi.Naučnici upozoravaju da bi broj od 2.300 umrlih tokom samo jednog toplotnog talasa u 12 gradova mogao učiniti ovo leto posebno opasnim.
Foto: Tanjug AP/Andrew Medichini
Evropska služba za posmatranje Zemlje, Kopernikus, saopštila je da je jun 2025. bio treći najtopliji ikada zabeležen globalno, a da se u zapadnom Mediteranu razvio "izuzetan" morski toplotni talas.
Prosečna dnevna temperatura površine mora dostigla je rekordnih 27°C u junu.
Kopernikus je takođe zabeležio porast broja opasnih "tropskih noći", kada noćna temperatura ne pada ispod 20°C, što otežava odmor i san. U pojedinim delovima Španije zabeležene su i do 24 tropske noći u junu, 18 više od proseka.
Samanta Burges, zamenica direktora Kopernikusove službe za klimatske promene, izjavila je da su rekordne temperature u Mediteranu znatno pojačale stres izazvan vrućinom u većem delu Evrope.
- U svetu koji se zagreva, toplotni talasi će postajati sve češći, intenzivniji i pogodiće sve više ljudi širom Evrope.
Analiza istraživačke organizacije Mercator Ocean, koja upravlja Pomorskom službom Kopernikusa, pokazala je da je gotovo dve trećine Sredozemnog mora bilo pogođeno morskim toplotnim talasima kategorisanima kao jaki ili ekstremni, što je najveći zabeleženi obim do sada.
Foto: Tanjug AP/Petros Giannakouris
Poznato je da visoke temperature negativno utiču na riblji fond i uništavaju biljke koje služe kao izvor ishrane. Sredozemlje je poslednjih godina pogođeno nizom masovnih pomora morskih organizama usled sve toplijih talasa.
- Posebno zabrinjava to što se stres izazvan vrućinom sve češće ponavlja. Kada se takav stres ponavlja kroz vreme, ranjivost ovih ekosistema se znatno povećava - upozorava Karina fon Šukman, naučnica iz Mercator Oceana.
Autor: A.A.
