Američkog predsednika Donalda Trampa su tokom vikenda pitali da li bi razmotrio raketne napade na Venecuelu kako bi uništio kartele za koje Bela kuća kaže da tamo deluju.
„Videćemo šta će se desiti“, rekao je Tramp. „Pogledajte, Venecuela nam šalje članove svojih bandi, svoje dilere i svoju drogu. To nije prihvatljivo“.
"Lovićemo vas"
Dan kasnije, postalo je donekle jasnije kojim putem bi administracija mogla da krene. U ponedeljak su Sjedinjene Države uništile još jedan brod iz Venecuele, navodno natovaren drogom, koji je plovio ka severu kroz južni Karibi. „Budite upozoreniI“, napisao je Tramp na Truth Social. „ko prevozite drogu koja može ubiti Amerikance, LOVIĆEMO VAS!“
To je bio drugi takav incident u dve nedelje. Prvi se dogodio 2. septembra, kada je Trampova administracija tvrdila da je ubijeno 11 „narkoterorista“.
Američka vojska je spremna
Napad je bio velika stvar: poslednji put kada je američka administracija koristila vojsku na tako direktan način u Južnoj Americi bilo je 1989. godine, kada je Džordž H. V. Buš bio predsednik, a panamski diktator i bivši agent CIA-e Manuel Norijega bio je na vrhu vašingtonske liste najtraženijih.
Kako piše kolumnista Danijel DePetris za Telegraf, Tramp još uvek razmatra izvodljivost napada na mete u Venecueli na kopnu, ali jedno je sigurno – američka vojska je sada u poziciji da pokrene kampanju vazdušnih napada na objekte povezane sa drogom ako predsednik odluči da to učini.
U tom području se nalazi osam američkih ratnih brodova, većina njih kod obale Venecuele. Deset lovaca F-35 je stacionirano u Portoriku, a američki ministar odbrane Pit Hegset je nedavno otputovao tamo kako bi demonstrirao vojnu silu.
Ali, upozorava DePetris, nemojte se zavaravati pokazivanjem mišića. Trampova administracija može da objavi onoliko kratkih video snimaka eksplozija brodova koliko želi, ali to nije isto što i jasna, koherentna strategija.
Tramp nema politiku prema Venecueli, već mešavinu suprotstavljenih impulsa koji se međusobno poništavaju. S jedne strane, on želi da bude snažan lider koji će disciplinovati Latinsku Ameriku i nametnuti svoju volju kroz tarife, pretnje ili povratak „razarajućoj diplomatiji“ 20. veka.
S druge strane, on želi da bude onaj koji postiže dogovore, spreman da razgovara sa bilo kim ako to može da prikaže kao ličnu pobedu pred kamerama. Oba pristupa su bila na delu u Venecueli tokom prvih osam meseci njegovog drugog mandata.
Autor: A.A.
